Svaki dan me neko kod škole pita hoću li da probam drogu: Strašne reči devojčice (12) iz Srbije

U prvom kvartalu ove godine, Kosovo je suočeno s alarmantnim porastom broja korisnika droga, prema istraživanju sprovedenom od strane Klinike za neuropsihijatriju u Prištini.

Ovo istraživanje iznosi zabrinjavajuće podatke koji ukazuju na dramatičan porast zloupotrebe supstanci među stanovništvom. Još upečatljivija je činjenica da se među zavisnicima, uočava sve veći broj žena koje posežu za kokainom, dok najmlađi zavisnik ima jedva deset godina.

Preporučujemo

Postavlja se pitanje: Da li je ovo tek privremeni trend ili ozbiljan pokazatelj eskalacije problema zavisnosti i bega od realnosti?

Kako bi odgovorili na ova pitanja, u emisiji "Uranak" na televiziji K1, na ovu temu razgovarali su dečji psihijatar, dr Milica Panić, Milutin Milošević, direktor Mreže za politiku droga u Hugoistočnoj Evropi i Stefan Pejić iz nevladine organizacije "Regeneracija".

Milutin Milošević ističe da je u tinejdžerskom dobu najviše mladih probalo marihuanu.

- Prema zvaničnim podacima koje je objavio Institut za Javno Zdravlje "Batut", u okviru ESPA, velikog evropskog istraživanja koje ispituje stanje kod mladih u prvom razredu srednje škole, ali pokriva period i pre toga, čak 8,6 posto tinejdžera u Srbiji u prvom razredu srednje škole je probalo marihuanu. Istraživanje je obavljeno 2019. godine. To znači da je svaki 11 ili 12 mladi čovek probao drogu. Mi mislimo da je postotak veći, ali ne možemo to tvrditi. Od ovi 8,6 posto koje je probalo drogu, nije velika razlika između dečaka i devojčica, negde oko 56 prema 44 odsto u korist dečaka. Devojčice mnogo više koriste dozvoljene lekove, kao što su bensedini, lekove protiv bolova na savet doktora i bez saveta doktora, inhalanse. Devojčice rade trostruko više nego dečaci - rekao je Milošević i objasnio razliku između onoga ko je probao i ko koristi.

- Postoji razlika između onih koji su probali, koji povremeno koriste, redovno koriste i oni koji rizično koriste. Rizično ponašanje uključuje zavisnost od vrste droga i medicinski rizično ponašanje. To uključuje ubrizgavanje koje može preneti druge zarazne bolesti kao što su HIV i hepatitis, kao i sve ostale posledice upotrebe droga. Postoje i oni koji samo probaju, a u istraživanjima postoje veoma zanimljivi stavovi kod mladih. Manje od 50% mladih smatra da nije problem probati, dok 2/3 smatra da je problem koristiti. Samim tim, činjenica da polovina ne vidi problem u probanju već je zabrinjavajuća. To je vreme kada mladi eksperimentišu, a mi se trudimo da im pomognemo da taj period eksperimenta ne bude štetan po njih. Prvo se trudimo da ih sprečimo da uopšte započnu s tim, ali ako su već probali pod uticajem drugova, okoline, pa čak i medija koji promovišu droge, onda se trudimo da im pomognemo da se što pre izvuku - objasnio je Milošević.

On otkriva i koji je procenat onih koji probaju i nastave sa konzumiranjem.

- Taj podatak nije objavljen, ali jedan doktor iz privatne klinike je rekao da deset posto onih koji probaju marihuanu pređu na teške droge. To i nije toliko preterano, jer mislim da bi oni koristili teške droge i da nisu koristili marihuanu. Tu postoji jedna zabluda koja se promoviše, a to je da ako jednog dana probaš marihuanu, umrećeš. Loš je pristup tome. Treba biti realan i na osnovu dokaza praviti prevenciju i pružati podršku mladima - ističe.

Podaci iz 2014, dosta se poklapaju sa podacima iz 2021. godine i veoma je zabrinjavajuće stanje.

- Šest hiljada ljudi je koristilo metadonski, zamensku terapiju, umesto heroina. To je veliki broj. Preko 20 hiljada ljudi injektira droge. Mi imamo problem koji je zdravstveni, a na koji ne odgovaramo i ne prepoznajemo ga dovoljno dobro - kaže Milošević.

On objašnjava i zašto ljudi posežu za sintetičkim drogama.

- Danas je najveća stvar što se menja kultura uzimanja droga. Ide se na sintetičke droge. U Avganistanu je vlast zabranila proizvodnju heroina i tu dolazi do problema, jer kada nema heroina, ljudi posežu za hemiom. Najčešće za fentanila koji je pedeset puta jači i zato godišnje u Americi umre preko sto hiljada ljudi. Fentanil je opioid koji je napravljen hemijski napravljen i koji je pedeset puta jači nego heroin, a heroin je najsmrtonosnija droga na tržištu. Kod nas je čistoća heroina nekih 18 posto, a ostalo šta se stavlja niko nezna. Da li je šećer, gips ili nešto drugo da liči na sličnu supstancu,ali ako dođe čista supstanca sa 50 posto heroina i 50 posto fentanila, to je onda sigurno predoziranje. To je najveći problem. U svetu se radi testiranje droga na festivalima - dodaje.

Doktorka Milica Panić ističe da su škole postale žarišta.

- Najčešće se dešava u školskoj sredini koja je postala žarište, gde devojčica od 12 godina dođe i kaže da je svaki dan neko pita da li bi htela to da proba. Uglavnom su to drugari njene godine. Dešavalo se da kažu pacijenti da dete koje je u četvrtom razredu unese nekakvu supstancu sa sobom i prosledi je dalje detetu u nekom starijem razredu - rekla je dr Milica Panić.

Ona ističe da je veoma važna primarna prevencija i da se moramo vratiti porodici.

- Postoje lica koja kruže oko škole i nude deci. Neko će uzeti, neko neće. Faktori koji determinišu da li će neko dete to prihvatiti i reći "ok, daj mi da vidim" ili će se uplašiti, pobeći i odmah reći roditeljima šta se desilo u školi. Roditelji će reagovati. Vraćamo se opet na ono da, ako želimo nešto da sprečimo, moramo da idemo od uzroka. Mnogo je važna primarna prevencija, moramo da se vratimo prvo porodici. Najčešće je u pitanju marihuana. Dešava se da se to dogodi u nekim situacijama, na primer, tokom žurki, obično u šestom ili sedmom razredu, u većim mestima. U tim krugovima uvek se nađe neko ko to donese. Nekada neko donese jednom i nikada više, nekada povremeno, ali ima i dece koja kontinuirano zloupotrebljavaju - objašnjava.

Dr Panić otkriva sve opasnost pušnje amarihuane u adolescentnom periodu.

- Opasno je iz razloga što je to jedan osetljiv period jer se tada sve razvija. Hormoni dostižu novo bazno stanje, mozak sazreva i nikada ne znamo kako će na koga uticati. Ne znamo da li je ta marihuana čista ili je nečim kontaminirana. Ne valja nijedna, ali se dešavalo da dođu pacijenti sa prvom psihotičnom epizodom nakon prve probe, upravo te marihuane koja je bila sa ko zna čim kontaminirana. U kliničkom toku dalje tog poremećaja, veoma je teško izvesti dete iz te situacije da može normalno da funkcioniše i da se isključe terapije. Postoji i biološka predispozicija da neko razvije psihotični poremećaj pod uticajem supstance, ali neće svako dete to razviti, ali mi to ne znamo. Posledice su vrlo ozbiljne. Psihološka struktura adolescenta koji ima predispoziciju da postane korisnik narkotika - istie doktorka.

Ona takođe otkriva kakva deca najčešće ulaze u "vrtlog" narkotika.

- Najčešće su to deca koja tokom ranog razvoja nisu dobila dovoljnu količinu emocija, a neke granice nisu postavljene na vreme. U taj vagon se vrlo lako uđe, a jako teško izlazi. Da li će neko da izađe, mora prvo da se prepozna problem, a roditelji da bi nešto prepoznali moraju da budu tu, da osete dete, da vide da se tu nešto dešava, da se dete menja, da to nije ponašanje kao pre. Postaje agresivno, povlači se, ne uči, skkriva telefon, izlazi na kratko, vraća se, kao nešto da uzme, više se ne druži kao ranije. Ako su roditelji budni fizički i emocionalno, prepoznaće da nešto nije uredu - kaže doktorka.

Ona ističe da deca nisu svesna opasnosti konzumacije droga.

- Najčešće su odgovori da to njima neće da se desi. Oni žive u sadašnjem trenutku i njima gospodari taj najstariji deo mozga, koji je zadužen za zadovoljstvo i nagradu. Bitno im je da im sada bude dobro, a šta će biti kasnije, oni ne razmišljaju - zaključila je dr Milica Panić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Stefan Pejić otkriva da mladi žele da im obuke drže njihovi vršnjaci.

- Mi radimo na terenu s punoletnim osobama. Naše istraživanje je pokazalo da je prvi po količini ljudi koji koriste alkohol, ali kada pređemo na ilegalne supstance, tu je na prvom mestu marihuana, a onda idu neke sintetičke droge. Radili smo veliko evropsko istraživanje vezano za edukaciju koju mladi imaju o drogama. Tu smo videli veliku razliku u tome što je potrebno mladima, što su oni rekli i što je potrebno u praksi. Mladi bi želeli da obuke vrše obučeni njihovi vršnjaci, nego što to rade profesori, policajci i dosta stariji - kaže Stefam.

On objašnjava kako društvo gleda na razliku u konzumaciji narkotika kod žena i muškaraca.

- To je trend s različitim supstancama i skovan je termin teleskoping, odnosno momenat kada žene dosta kasnije počinju s upotrebom, ali dosta brže povećavaju upotrebu i dosta brže ulaze u sam problem. To nas vraća na pitanje, odakle to kreće i zašto se to dešava? Veoma često to jeste jedan vid toga u koju kutiju mi nekoga stavljamo. U našem društvu, žena je majka, stub kuće, i one nikako ne smeju da rade ovo ili ono, i vrlo često se zbog toga kasno javljaju za bilo kakvu vrstu podrške ili pomoći. Baš zato što im je u startu dato doznanje da je to ponašanje neprihvatljivo - zakključio je Stefan Pejić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

(Telegraf.rs)