Deset godina od ciklona koji je potopio i razorio delove Srbije: Evo šta je dovelo do najvećih poplava

Pre 10 godina, 13. maja iznad južnog dela Jadranskog mora formirao se ciklon. On se potom tokom 14. maja uputio na severoistok preko Balkanskog poluostrva i Srbije. I to ne bi bilo ništa čudno i neuobičajeno, da je taj ciklon prošao brzo, doneo padavine i vetar i nastavio put dalje na istok. Ipak, snažan anticklon iznad Kakvaza i polje visokog vazdušnog pritiska iznad tog područja, ali i zapada Evrope, "blokirao" je ciklon nad našim područjem i takva sinoptička situacija nije dozvolila put ciklonu dalje na istok.

Ciklon je nastao iznad Đenovskog zaliva. Prešao je preko Italije i južnog Jadrana, zatim preko centralnog dela Balkana i svojom centrom preko juga Srbije, potom se izmestio iznad Rumunije, gde je značajno ojačao i produbio, pri čemu je vazdušni pritiska opao na 996 milibara.

Nakon toga, c

iklon je bio skoro stacioniran i slabo pokretan i kružio je nad našim područjem, da bi se svojim centrom iz Rumunije ponovo uputio, ali ovog puta suprotnim pravcem ka severu Srbije.

Istovremeno, naše područje našlo se na udaru polarnog vazduha sa severoistoka i vrlo tople vazdušne mase sa juga, što je dovelo do snažnog jačanja i produbljavanja ciklona nad našim područjem.

Sve to dovelo je do ekstremno obilnih padavina, ne samo iznad Srbije, već iznad celog našeg područja.

Već nekih 5 do 7 dana prognoza je bila takva da je ukazivala na vrlo obilne padavine, a tri dana unapred bilo je sigurno da bi vrlo obilne padavine mogle da dovedu i do potencijalnih poplava.

Uzrok obilnih padavina bili su dinamički i termički uslovi, zatim pozitivna advekcija vrtložnosti u prednjoj strani ciklona, smicanje vetra po

smeru i brzini i velika količina vode u atmosferskom sloju.

Tokom maja 2014. godine u Srbiji kretale su se u intervalu od 93 mm u Kuršumliji do 318  mm u Valjevu. U Loznici je zabeleženo 315 mm, a Beogradu 279 mm, što je skoro četiri puta više od prosečne majske sume padavina.

Kiša je padala neprekidno od 14. do 16 maja. U većem delu Srbije za dva dana palo je od 60-70 do 120-130 milimetara kipše po kvadratnom metru. Prosčene količine padavina tokom celog maja u Srbiji su od 60 do 100 milimetara.

Najobilnije padavine zabeležene su na zapadu Srbije i tokom dva dana palo je  od 170 mm do 230 mm, a u slivovima Jadra i Kolubare

prelazile su 250 mm, lokalno i neverovatnih 30 milimetara. Najmanje kiše je palo na severozapadu i jugoistoku Srbije.

U ovom trodnevnom periodu od srušeni su svi dotadašnji padavinski rekordi, što dovoljno govori o ekstremnoj dubini ciklona. Glavnina padavinske zone bila je bila je iznad slivova desnih pritoka Save i Dunava (Una, Vrbas, Bosna, Drina, Velika Morava, Mlava...). Najviše

padavina je izmereno na padavinskim stanicama centralne i zapadne Srbije. Velikih padavina bilo je i u istočnoj Hrvatskoj (oko 100 mm)i Bosni ( Bjeljina 190, Zvornik 192) 29, (Gradačac 195, Tuzla 253 mm) 30. Na jugu i jugoistoku Balkanskog poluosrva padavine su bile pljuskovite i u manjim količinama.

15. maja 2014. godine u Beogradu izmerena je nova rekordna jednodnevna količina kiše od 108 mm. (Predhodni jednodnevni maksimum padavina od 94 mm zabeležen je 14.06.1994. godine).

Istog dana jednodenevni maksimumi padavina izmereni su u Loznici 110, i u Valjevu 108, Beograd 108, Smederevska Palanka 95 i Sremska Mitrovica 69 mm. Postavljen je novi mesečni rekord u količini padavina sa 263 mm (prethodni mesečni maksimum od 262 mm bio je u junu 1999. godine).

Inače, od početka godine u Beogradu je palo ukupno 436 mm kiše, što je novi rekord za period do 16. maja 2014.

godine. U poslednjih mesec dana palo je više od 70 posto navedene količine kiše.

Snažan ciklon doneo je Srbiji tih dana i vrlo hladnu vazdušnu masu sa severoistoka. Temperature su se kretale od svega 5 do 10°C, u Beogradu 6 do 8°C i biče su niže i za 15 stepeni od proseka. Na planninama iznad 1000 metara nadmorske visine temperatura je opala ispod 0°C, a sneg je vejao iznad 800 metara. Sneg je skoro zatrpao planine Srbije i Bosne, pa je tako u jednom danu na Bjelasnici palo 65 cm snega, na Kopaoniku 61 cm, a na Goliji 25 cm.

Snažan ciklon doneo je Srbiji jake, pa i olujne severoistočne vetrove.

Zbog vanrednih događaja, poplava i odrona uslovljenih obilnom kišom Vlada Republike Srbije proglasila je vanrednu situaciju na teritoriji cele države. Pojedini putni pravci u Srbiji danima su bili neprohodni, dok se na pojedinim deonicama saobraćaj odvijao otežano.

Najkritičnija situacija bila je na teritoriji Kolubarskog i Mačvanskog okruga.

Mnogi delovi Beograda našli su se pod vodom, uglavnom od posledica urbanih poplava, izlivanja usled nemogućnosti da tlo i kanalizacioni sistemi prihvate ogromnu količinu vode u kratkom vremenskom intervalu, kao i zbog izlivanja manjih tokova i potoka. Pod vodom se našao i deo auto-puta od Plavog mosta ka Autokomandi.

Međutim, katastrofa u Beogradu vrlo brzo je zahvatila jugozapadni obod glavnog grada, jer je u potpunosti bio poplavljen Obrenovac.

Katastrofa u Obrenovcu

Obrenovac je bio najteže pogođen poplavom, a procenjeno je da je 90% naselja potopljeno i veći deo stanovnika evakuisan. Pored Obrenovca se nalazi termoelektrana Nikola Tesla, najveća termoelektrana u Srbiji, koja daje skoro 50% električne energije u Srbiji.

Međutim, ona je ostala nepotopljena zahvaljujući dobrim intervencijama.

Termoelektrana Kostolac, koja daje 11% električne energije Srbije, bila je takođe ugrožena izlivanjem reke Mlave. Delovi Paraćina, Jagodine, Svilajnca, Petrovca na Mlavi i Smederevske Palanke bili su poplavljeni.

U Krupnju, Ljuboviji, Bajinoj Bašti i Malom Zvorniku, Ubu i Koceljevu bujica je uništila desetine kuća, a mnogi objekti su i dalje ugroženi klizištima.

Poplavni talas na reci Savi kod Šapca dostigao je kotu od 6,6 metra, što je najviši nivo ove reke od kada se vodi evidencija.

Veliki broj ljudi je evakuisan, a bilo je i povređenih i ljudskih žrtava.

U Sremu su evakuisana sela Jamena, Morović i Višnjićevo. Kiša koja je padala donela je velike probleme u Beogradu. U mnogim naseljima stvorena su prava mala jezera, potopljen je veliki broj ulica, a saobraćaj se odvijao otežano u skoro svim delovima grada.

Železnice Srbije obustavile su saobraćaj na pruzi Beograd-Bar, nakon što su bujice oštetile kolosek na deonici barske pruge Slovac – Divci.

Vlada Srbije je zbog žrtava poplave i klizišta proglasila tri dana žalosti, 21, 22. i 23. maja. Tokom 23. maja je ukinuta vanredna situacija na

nivou Srbije, dok je ostala na snazi vanredna situacija u dva grada i 17 opština koje su bile direktno ugrožene. Osim srušenih kuća, odnetih puteva i mostova, a posebno ljudskih života, poplave su nanele veliku štetu i poljoprivredi, zemljištu i usevima, stočnom fondu.

U Bosni i Hercegovini iz korita su se izlile reke Bosna, Drina, Sana, Sava, Vrbas i druge. Poplavljeni su Brčko, Maglaj, Doboj, Derventa, Tuzla, Prijedor, Travnik, Janja, Bijeljina, Zenica, Živinice, Vareš, Zavidovići, Ključ, Banja Luka, i mnoga druga mesta i naselja.

Područje uz reku Savu bilo je takođe ugroženo.

I na teritoriji BiH i Republike Srpske proglašeno je vanredno stanje.

Poplave i klizišta uništele su puteve, pruge, kuće i mnoge druge objekte.

Razorne poplave koje su pogodile Srbiju i Bosnu i Hercegovinu ugrozile su ekonomiju.

Šteta je procenjena na 1,5 do 2 milijarde evra, a u BiH oko 1,3 milijarde evra.

Poplavama je ugroženo 39 opština, odnosno više od milion i po ljudi, iseljeno je ukupno više od 30.000 građana, srušna ili potpuno ugrožena 1.763 objekta, poplavljeno 2.260 objekata, bez Obrenovca.

U Vladi Srbije procenilu su da su poplave, odroni i klizišta oštetile oko 4.500 kilometara puteva i 250 mostova. Štetu je pretrpela  37.000 preduzeća.

Samo u RB "Kolubara" šteta se ceni na 100 miliona evra. Poplavljeno je bilo 80.000 hektara oranica, što je dva odsto ukupno obradivog zemljišta.

Ovo su bile najveće poplave ikada u Srbiji, kako po intenzitetu, tako i po prostranstvu.

Poslednje razorne poplave sličnog intenziteta zabeležene su 1999. godine, ali ni nalik onim iz 2014.

Nakon majskih poplava, tokom letnjih meseci bilo je vrlo sparno, uz česte grmljavinske oluje i obilne pljuskove. Bilo je i poplava i bujica lokalnog karaktera, a u septembru 2014. godina razorna bujica pogodila je Tekiju, kada je samo u jednom danu palo više od 200 mm. Međutim, ova poplava i bujica bila je lokalnog karaktera, usled izolovanih obilnih padavina.

Usled klimatskih promena, postoji mogućnost da će se scenarija iz 2014. godine više puta pojaviti u narednih 100 godina.

Padavine koje su pogodile Srbiju i region maja 2014. godine, donele bi sličan scenario bilo kom delu sveta, ali na nama je da mnogo poradimo u očuvanju prirode i jačanju infrastrukture, kao i da ne bacamo smeće gde stignemo i ne sečemo šume bez kontrole, jer će priroda uvek sve to to višestruku naplatiti.

Inače, često se u medijima može naći i ime ciklona ili neke druge pojave, što je tada bio slučaj sa imenom Tamara. Imena ciklonima i drugim pojavama se ne dodeljuju, osim tropskim ciklonima, odnosno uraganima i tajfunima.

(Telegraf.rs)