Ovako izgleda dan Jelice, mame duplih blizanaca: "Frizer, kozmetičar, društveni život...toga nema šest godina"

Duplu sreću nije očekivala ni prvi put, a drugi je tek bilo pravo iznenađenje i šok. Dva para blizanaca Jelicu Rajković (31) iz Leskovca učinili su najbogatijom ženom. O četiri sina brine uz pomoć supruga. Kako izgleda jedan dan mame duplih blizanaca, da li ima vremena za sebe i koliko novca iziskuje ova bogata družina za Telegraf.rs otkriva mama.

Kako kaže, najteže joj pada što je većinu vremena sama sa njima, pa je organizacija svih obaveza na njoj, a za Telegraf.rs otkriva kako izgleda jedan njihov dan.

Preporučujemo

- Ja sam uglavnom sama sa decom, jer suprug radi  pa je često na terenu i odsutan. Starija deca idu u vrtić, ali ni to nije mnogo često je su često zbog ovih virusa bolešljivi, ali organizujem se kako znam i umem. Sama sam sa njima pa svo petoro idemo da odvezemo starije dečake u vrtić, pa se onda ja vraćam sa mlađima kući. Kasnije, popodne ponovo idemo svi po njih. Dok sam sa mlađim sinovima gledam da im se što više posvetim, a u međuvremenu pripremam ručak i obavljam svakodnevne aktivnosti i zadatke kao sve klasične domaćice i žene koliko mogu. Ono što je najteže je što sam stalno sama i što sve moram sama da organizujem, ali je opet i prelepo. Oni su slatki, lepi, poslušni, čak i ovi manji. Imam utisak da mnogo znači što imaju stariju braću jer kad se setim Viktora i Pavla u tom uzrastu primećujem da su dosta napredniji. Najsrećnija sam što su oni zdravi, a ostalo, organizujem se kako mogu i moram - kaže Jelica za Telegraf.rs.

Kao mlađa nije ni sanjala, a ni želela da ima blizance, ali onda je svoje sinove shvatila kao blagoslov. Ono za čim žali, kako kaže, jeste što nema više vremena da se posveti svakom detetu ponaosob.

- Ja iskrena da budem nikada pre nisam ni želela niti sanjala da ću imati blizance jer, iskreno, sve to je nekako kao na mašini i onda mi je najžalije što ja ne mogu svima da se posvetim kako bih ja to htela. Znate kad imate jedno dete pa se grlite, mazite, ljubite i imate vremena za sve. Meni fale šetnje, fali mi da mogu da krenem bilo gde kad sam sa njima jer dosta smo u kući, to je meni problem, jer ja sa njih četvoricom da krenem bilo gde vrlo je rizično i problematično da ih kontrolišem s obzirom da živimo pri ulici. Nemamo tu blizu ni neko igralište da ja mogu da budem slobodna, a i mali su još. To su dečaci koji vole da jure i trče - kaže Jelica i dodaje da je sve mnogo lakše kada je suprug tu jer učestvuje podjednako kao i ja i onda se lako organizuju.

Vremena za sebe, kako kaže, nema, a postoje momenti kada joj je to jako potrebno.

- Vremena za sebe iskreno nemam. To možda jeste tužno jer zaista postoje ti neki momenti kada mi je potrebno. Nemoguće je non stop biti u kući, uhvati te neka depresija. Ja sam presrećna što ih imam. Imam odličan brak i sve je super, ali prosto društveni život meni je trenutno na nuli jer nema se mogućnosti. Odem ja naravno da se vidim sa drugaricama sa kojima se viđam, ali najčešće one dođu kod mene jer i ako izađemo vani obično bude "nemoj to", "pusti to" i tako. Što se tiče nekih tretmana što je bilo ranije, kao što je sad i navika svim ženama, nokti, kosa i ostalo, toga kod mene pa sigurno šest godina nema - priča Jelica za Telegraf.rs.

Kada je saznala da i u drugoj trudnoći nosi dva sina nije izostala briga oko finansijskih sredstava koja će biti potrebna da se odgaje četiri dečaka.

- Evo samo činjenica da su četvorica muškaraca koji će sutra trebati da se ožene i imaju svoj dom popriličan je pritisak. Ne samo to nego i škola, ekskurzije, knjige, odeća, hrana. Evo i sada kada sednemo za sto da jedemo već je problem jer kroz jedan doručak zamišljam koliko će meni jaja trebati da ispržim za njih četvoricu - kaže Jelica kroz smeh.

Zajedničkim snagama sa suprugom, kako kaže, kroz komunikaciju i čest razgovor prebrode sve poteškoće na koje naiđu. Bore se, ističe, da prevaziđu sve probleme, a da se ne udalje zbog prevelikih obaveza.

- Pritisak je jer nemamo vremena za nas. Non stop grabimo za poslom i borimo se da prevaziđemo to, a da se ne udaljimo zbog prevelikih obaveza. Mi smo zajedno od moje 16. godine i on je moj prvi dečko pa se samim tim vrlo dobro znamo. Sada naravno naiđu momenti kada ja puknem, kada on pukne i kada, eto bez nekog konkretnog razloga, zaplačem i kada mi je svega preko glave i pomislim da ne mogu, ali razgoovor je ključ svega. Suprug i ja nikada nismo bili u situaciji da ćutimo. Kada vidimo da imamo neki problem, da nerviramo jedno drugo, a nemamo razlog za to, ja verujem da se kod svih dešava, samo razgovaramo i kad smo najviše ljuti. Plačemo zajedno, pričamo i nalazimo načine da sve prevaziđemo i ljubav naravno, jer da toga nema i razgovor bi bio uzaludan - ispričala je Jelica.

(Telegraf.rs)