Direktor OŠ "Vladislav Ribnikar" o nedelji sećanja i zajedništva: "Nisu to tamo neka deca, to su naša deca"

U Srbiji, od osnovnih do srednjih škola, obilježava se "Nedelja sećanja i zajedništva", posvećena očuvanju pamćenja žrtava masakra u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni. Ovo je vreme kada se kolektivno sećamo tragedija koje su zadesile naše zajednice, osiguravajući da nikada ne izbledi sećanje na one koji su nepravedno izgubili svoje živote. No, pored toga, ova nedelja postavlja i važna pitanja o našem napretku kao pojedinaca i društva u celini. Da li smo, godinu dana kasnije, postali zreliji? Da li smo kao društvo uspeli da prevaziđemo naše razlike i pronađemo zajednički put ka pomirenju?

Kako bismo dobili uvid u ove važne teme, u emisiji "Uranak" na televiziji K1 razgovaramo sa Vesnom Nikolić Ristanović iz Viktimološkog društva Srbije, Draganom Kuzmanović, direktorka OŠ "Mihajlo Petrović Alas" i Ljubomirom Pjevovićem, direktorom OŠ "Vladislav Ribnikar", čije perspektive i iskustva mogu osvetliti put ka dubljem razumevanju i napretku u našem društvu.

Preporučujemo

- Na putu smo snalaženja. Čini mi se da smo kao društvo nešto naučili, pre svega da moramo imati unapred neki plan reagovanja na ovakve situacije, iako se nadamo da se neće ponoviti. Moramo imati razrađen plan i ideju kako se zapravo odnositi prema žrtvama i kako se sećati njih. Obilježavanjem ove godišnjice, mislim da smo uspostavili dobre temelje za tako nešto.

Odnos prema žrtvama nije bio isti, žrtve su se delile, delili su se roditelji u školi. Sve je ličilo na produbljivanje podela, a sada mi se čini da se kao negde povezujemo i mislim da je godišnjica zaista protekla dostojanstveno i da se osetila neka energija koja nas povezuje. U suštini, sve ovo vreme oni koji su nosili taj proces i koji su najzaslužniji za sve to su upravo roditelji i uopšte porodice ubijenih u školi OŠ "Vladislav Ribnikar". Oni su inicirali i osnivanje multidisciplinarnog tima, tu su bili izuzetno aktivni, a odluka Vlade od 8. marta da se uspostavi radna grupa za razvoj memorijalnog centra i multidisciplinarnog tima je formalizacija nečega što je već bilo u toku - kaže Vesna Nikolić Kuzmanović i objašnjava kako se obeležava ova nedelja:

- Imamo nekoliko nivoa obeležavanja, ne samo obeležavanje godišnjice, već nekoliko puteva koji idu dalje u sećanje i razvoj memorijalnog centra, kao što je virtuelna knjiga sećanja koja je otvorena i koja je nastavak onog sećanja u koje su ljudi već mogli da se upišu na godišnjicu, kao i konsultativni proces na nivou celog društva, gde građani mogu da napišu odgovore na više pitanja i iskažu kako se sećaju, koje

su potrebe koje kao građani imaju, i kako misle da to sećanje treba da ide dalje, kao i kakav treba da bude Memorijalni centar. Ova nedelja je krenula od tog multidisciplinarnog tima i radne grupe, želim da istaknem ulogu porodica koje su najpogođenije u celom tom procesu. Sada imamo jedan jasan put - dodala je Vesna Nikolić Ristanović.

Koliko je porodica dečaka koji je počinio zločin doprinela polarizaciji u društvu?

- Verovatno jeste doprinela, jer nije prepoznala sličnost u svojoj situaciji sa situacijom roditelja koji su izgubili decu. To jeste čudno, ali kao što su rekli neki od roditelja ubijene dece, oni su prepoznali da je i to

dete žrtva i da je to isto tragično. S druge strane, oni koji su nazovimo u boljoj poziciji, njihovo dete je uradilo nešto strašno, ali je živo, nisu uspeli da prepoznaju bol ovih ljudi i na neki način im se približe. Ja

zaista mislim da to jeste nešto što je doprinelo tome. Potrebno je imati dve strane kako bi se ljudi približili i razumeli šta se desilo. To razumevanje je nešto što nedostaje roditeljima i celom društvu.

Roditeljima ubijene dece je jako važno da dobiju odgovor na to zašto. Da su roditelji pokazali odgovornost barem malo. Ni u jednom trenutku nisu rekli da su oni negde pogrešili, a to bi njima jako značilo - zaključila je Vesna Nikolić Ristanović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Direktor OŠ Vladislav Ribnikar, Ljubomir Pjevović ističe da je ovaj tragični događaj je izazvao ogromnu tragediju i ostavio dubok trag u našem društvu.

- Dogodio se jedan veliki zločin i ogromna tragedija, a nama svima, bez obzira da li želimo da prihvatimo ili ne, jedna velika pouka je šta treba da radimo i o čemu treba da razmišljamo, šta ne smemo dozvoliti sebi i kako da nastavimo dalje - kazao je i dodaje:

- Ovakva zbivanja i dešavanja su bila uvek negde tamo daleko. Onog momenta kada se ovakav zločin odigrao, nismo mogli da verujemo i da prihvatimo da se to dogodilo. Prvo roditelji te postradale dece, zaposleni koji su sve to videli i koji su prošli kroz sve to, zaposleni koji su u drugim školama. To je trenutak kada shvatite da se to dogodilo, da je moguće da se dogodi i da jednostavno morate da otvorite

četvore oči. To nije vreme kako je to bilo nekada, jednostavno ide se u školu, na posao, obavljaš svoje obaveze i dužnosti i bez obzira što ti sve to radiš i trudiš se, opet postoji mogućnost da se ovo dogodi. To

je ono što je zabolelo svakog prosvetnog radnika - rekao je direktor OŠ "Vladislav Ribnikar" i objasnio kakva je sada atmosfera u školi:

- Jeste godišnjica povezala, ali da bismo došli do tog povezivanja, bilo je neophodno da se radi. Ništa se ne događa tek tako. U ovakvim situacijama, kada se dogodi bilo kome da izgubi dete, to su jako teški

trenuci i suočavanja sa time. Potrebno je da prođe određeni vremenski period procesuiranja i tugovanja. Za taj vremenski period svi se suočavaju sa tim šta se dogodilo, prihvatanje koliko je čoveku potrebno da

prihvati, da nađe smisao života dalje, na koji način. To su sve bitni elementi. Kada se dogode strašne stvari i kada su ljudi u strahu, a svi su bili. Možete misliti školu gde se to dogodilo. U tom trenutku niko

nije imao odgovore na pitanja koja su postavljali, a koja su logična. Zašto se to dogodilo? Ko je kriv? To su trenuci kada se postavljaju takva pitanja i kada čovek nema odgovor u jednom momentu, dolazi u

stanje straha, a on se pojavljuje kao posledica toga. Onda imamo onaj deo kada polako počinje da se javlja nezadovoljstvo i agresija, posledica tog stanja je polarizacija. Sada više nema agresije. To je naša

škola, škola naše dece, ta deca su naša sva. To se dogodilo kod nas i prosto smo svesni toga, to su naši roditelji postradale dece. Nisu neki tamo roditelji ili tamo negde neka deca, to su naša deca. Deca koja su

sa visokim dostignućima i elita našeg društva. Nažalost, jedan deo naše elite je otišao.

Direktor OŠ "Vladislav Ribnikar" objašnjava i Kakvu pomoć pruža škola

- Pomoć koju mi imamo od društva psihologa, od Društva psihologa Srbije, Instituta za mentalno zdravlje. Tu su prosto radionice u kojima učestvuju deca, tu se pruža pomoć i deci. Ta saradnja sa tim

institucijama uz podršku Ministarstva prosvete nešto što ljudima pomaže i pozitivno utiče- kaže Ljubomir Pjejović i dodaje:

- Pored dece i roditelja, anksioznost se javlja i kod zaposlenih, ali kada imate nekoga sa kim možete da porazgovarate, vi ste onda u jednoj velikoj prednosti. Rešavate životni zadatak i onda nastavljate dalje,

jer vi ste potrebni detetu i svoj deci koja su tu u školi da im pružite ono što im je najneophodnije, a to je obrazovanje i vaspitanje. Nedelja sećanja je promovisanje dobrote i stavova koje prosto i navika koja kod

dece treba da se neguje, kao i kod nas odraslih - rekao je direktor škole i otkrio u kojoj fazi je Memorijalni centar.

Stigli smo do traženja za ambijentalnu celinu, odnosno kako treba da izgleda ta jedna lepa celina Memorijalnog centra i naše škole. Kada se to uspostavi, onda idemo na idejno rešenje, nakon idejnog

rešenja, dolazi konkurs vezan za projekat, koji kada se bude uradio onda idemo u fazu izgradnje. Taj memorijalni centar treba da bude oličenje, spajanja, rada na pozitivnim vrednostima. Kada se pogleda u

njega, da se kaže da je to uspeh koji smo mi postigli radeći zajedno - zaključio je Ljubomir Pjejović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Direktorka OŠ "Mika Petrović Alas", Draganu Kuzmanović, objašnjava kako se "Nedelja sećanja" obeležava među decom u ovoj školi

- Naša škola je i pre krenula u akciju sprovođenja aktivnosti koje su usmerene na nedelju sećanja. Imali smo humanitarnu akciju darivanja dece u Zvečanskoj ulici - kaže direktorka i dodaje da su deca postala

više anksiozna od tragičnog događaja:

- Posle svega ovoga što se dogodilo, deca su imala veliki strah. Procenat anksioznosti kod dece je bio pojačan, čak je primećen i porast kod odraslih - dodala je.

(Telegraf.rs)