Beograđani, dođite na selo da vidite šta je život: Jovan (64) dao 3 razloga zašto se nikad ne bi vratio u grad
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Đura
Jedan otišao na selo pa odmah se snimi dokumentarac a što svaki dan 1000 dođe sa sela u grad o tom niko ništa.Kakva je to diskriminacija?
Sasa
Nema života na selu. To vi samo pricate.Na selu je zivot nemoguć, loši putevi skupo gorivo, ono što proizvedes otmu ti dzaba. Sve je protiv tebe i drzava i Bog. Suša poplava sve te stigne. Ljudi radite za platu u gradu i manite se gluposti. Meni je prosle godine grad uništio 4 hektara maline, propao sam. Sad radim u Gsp vozim autobus i uzivam. Ne gledam vise u nebo.
Beli
Najdirljivija je slika sa majkom. Vidi se koliko majka voli svog sina. Niko ne može da voli kao majka. Moja je na žalost preminula, a sve bih dao da mogu još jednom da je zagrlim. Ljudi, vi čije su vam majke žive, pričajte sa majkom svaki dan, ako ne živite zajedno, obidjite ih uvek kad možete, kad vam umru nećete moći. One su nas podigle od 3 kila mesa, spremale za školu, kuvale ručak da imamo, pitale kako je bilo u školi, išle na roditeljske sastanke...EH ŽIVOTE.