Beograđani, dođite na selo da vidite šta je život: Jovan (64) dao 3 razloga zašto se nikad ne bi vratio u grad

Nakon što se u njegovo srce nastanila praznina nije mogao da gleda i praznu kuću u selu Pavlovci koja je ostala posle smrti njegove majke. Jovan Stefanović (64) sada održava imanje, uživa u novom životu i malom raju koji je sam stvorio, a za Telegraf.rs izdvaja prednosti ovakvog života.

Kako kaže, život na selu nije lak jer morate razmišljanje da prilagodite novim uslovima života. Ništa nije kao u gradu.

Preporučujemo

- Uslov svih uslova je da morate biti vredni, morate stalno razmišljati o tome. Ja sam 25 godina radio u Novom Sadu, studirao u Beogradu. Shvatio sam u trećoj životnoj dobi da jednostavno moram da se vratim kući. Mama mi je umrla, a kuća je ostala prazna. Nisam želeo da ta kuća propadne - počinje Jovan priču za Telegraf.rs

Jovan sa majkom

Za njega je to bio okidač i ni jedne sekunde se nije pokajao. Selo mu je dalo ono što grad nikada nije mogao, a potrebno je bilo da se sklope kockice. Da deca odrastu, da u njemu nešto "klikne" i da shvati da je ovo ono što je oduvek želeo. Sada, nakon nekog vremena provedenog u Pavlovcima može da napravi ozbiljnu paralelu između grada i sela, zato je izdvojio i nekoliko razloga zbog kojih svaki čovek treba da razmisli o ovoj odluci..

- Selo znači sreća, spokoj, zadovoljstvo, mir i neku unutrašnju ravnotežu. To sam dobio od kada sam ovde. Slobodan sam kao ptica, sam sam svoj gazda, i sit i napit sam. Od prirode uzimam zovu, aptu, glog, trešnje, višnje, jabuke, šljive. Imam baštu i svo povrće - objašnjava Jovan.

Kako kaže, Pavlovci su vazdušna banja, ali vremena su se promenila. Upozorava da život na selu nije lak i da život od klasične ratarske proizvodnji više nije moguć.

- Mnogi to ne razumeju. Vi danas na selu morate da pratite zbivanja. Na selu je danas teško zaraditi dinar, ali ti pruža mogućnost da ako si vredan, da se tokom leta i jeseni pripremaš, da imaš svoju baštu i sve svoje.

- Ja sam zagovornik teze da svako ko želi da živi na selu može da napravi održivo seosko domaćinstvno. Nažalost, mi nemamo tu svest da nas selo zove, da su sela prazna, da možemo da napravimo od sela potpuno drugačiju sliku od one pre 15-20 godina kad su ljudi samo radili, žitarice, svinje itd. Sela su se promenila, a ja to vidim, barem ovde u Vojvodini - zaključuje on i dodaje da je zadovoljan jednom promenom - mladi se vraćaju.

-Ja sma zadovoljan tom činjenicom da su mladi počeli da se vraćaju. Kod mene u Pavlovcima ima ljudi koji su ostali i to su ozbiljna domaćinstva. I jedan naš meštanin ima tri sina koja idu u školu i rade i koja žele da ostanu na selu. Selo ima drugu dimenziju - objašnjava on.

(Telegraf.rs)