"Tetka je gramziva gnjida i baksuz": Srbi otkrivaju zašto u njihovim porodicama bukte svađe i nesuglasice

Izraz "srpski inat" se ne može lako definisati, niti objasniti nekom strancu, a jedna je od glavnih osobina gotovo svakog Srbina. Često čujemo da je neko nešto uradio "iz inata". Postavlja se pitanje da li je "on" taj koji razara porodice? Nema kuće u kojoj postoji neko ko ne priča sa bar jednim članom rodbine, a i ako ima, takvih je veoma malo. Posvađaju se, decenije prođu, a među njima i dalje muk. Deca odrastu, a niko neće da popusti. - Neće, iz inata! Zbog čega su se posvađali, više se i ne sećaju. Šta je to? Ponos, inat, tvrdoglavost...?

Najčešći razlog ovakvog porodičnog stanja svakako je, prema tvrdnjama mnogih, podela imovine. Tako su se posvđali pre trideset godina oko neke zemlje, neke njive, placa ili oko toga da li je ograda koja deli dve kuće milimetar na ovoj ili na onoj strani. Dva brata dozvole da se udalje. Zauvek. I to zbog milimetra.

Preporučujemo

Vida iz Vojvodine (grad poznat redakciji) otkriva razlog zbog kojeg ne razgovara sa dve tatine sestre, odnosno sa svojim tetkama.

Foto: Shutterstock/BearFotos

- Sa jednom nije pričala cela porodica jer je ostavila dete i preudala se. Stupili smo u kontakt sa njom pre nego što je umrla, jer je bila bolesna. Druga je ušla u neku porodičnu svađu i od tada više nismo komunicirali. Od tada je prošlo skoro 30 godina. Ja sam je viđala samo na svadbama i na sahranama. Takođe, sa većim delom tatine familije nismo u kontaktu, ali ne zato što je došlo do neke svađe, već jer jednostavno oni nisu održavali kontakt, pa nismo ni mi, kao njihova deca - objasnila je Vida za Telegraf.rs

Osim Vide, sa svojom tetkom ne priča ni Slavica koja je odlučila da tetki pripiše nekoliko oštrih epiteta. Nažalost, ista situacija je snašla i njenu majku.

- Ja nisam pričala sa pokojnom tetkom, jer je bila gramziva gnjida i težak baksuz. Nemam kontakt ni sa dobrim delom tatine familije jer su nas "otpisali" kad je tata umro, verovatno misleći da ćemo im se okačiti na grbaču. Moja majka je isto doživela kad je njoj umro otac - kaže Slavica.

Reklo bi se, da što je rodbina brojnija to su brojniji i sukobi. Nekada se rađalo po petoro dece u jednoj porodici, a kada dođe momenat ženidbe, udaje, raspodele imovine, tada kreće pravi pakao.

- Jedan stric ne priča sa drugim stricem, njegovim rođenim bratom, jer je ovaj na ćerkinoj svadbi istukao svog novopečenog zeta. Ovaj stric je bio pijan, ali i zet se nešto svađao sa rođakom - otkrio je Nikola za Telegraf.rs

Ćerka ne priča sa majkom, sin sa ocem

Iako možda ne možemo tek tako da poverujemo u to da postoji bilo šta što bi moglo da posvađa majku i sa svojom decom jer je njihova ljubav bezuslovna, ipak, slučaj iz jednog mesta na jugu Srbije porušio je naše tvrdnje.

- Mojoj drugarici su roditelji rekli da se uda ili ode iz njihove kuće. Ona je otišla i više nemaju kontakt. Ti isti ljudi ne pričaju sa sinom zato što su maltretrali njegovu ženu, odnosno njihovu snajku, pa je on stao u njenu odbranu. Zbog toga su od njih pobegli u Beograd - priseća se Nina.

Foto: Shutterstock

- Moj rođeni brat ne priča sa našim ocem već više od deset godina, a žive u istoj kući. Prilikom jednog slavlja u našem dvorištu, malo se više popilo i došlo je do tuče među njima. Verovatno se niko od njih ni ne seća razloga, bili su pijani, ali i nakon toliko godina niko neće da popusti, ne mogu to da oproste jedan drugom - priča Aleksandra.

Stefana iz Aleksinca ispričala je za Telegraf.rs je još jedan specifičan primer. Naravno, u pitanju su dve glavne rivalke: svekrva i snajka.

- Svekrva ne priča sa sadašnjom snajkom jer joj se više sviđala prošla. Ona sada nikako ne može da se pomiri sa tim da njen sin voli drugu ženu. Čudno je i pomisliti, ali kao da je ljubomorna na snajku - pojašnjava Jelena.

Šta kažu stručnjaci?

Neke od razloga za takav porodični odnos dala je sociološkinja Jelena Radović, koja je sa stručne strane prokomentarisala navedene primere.

- To nije samo u našem društvu i našem podneblju, može biti vezano generalno i za zapadni svet. Bez obzira što mi volimo porodicu i tradiciju, osobe sa kojima smo bliski i koje su u našoj familiji i bliskom okruženju, su osobe koje ne biramo mi, već najčešće neki ljudi koji su nam jednostavno dati. Ono što mi biramo jesu partneri i prijatelji. Mi smo malo podrućje. Teško se odvajaju ljudi iz primarnih porodica i kreiraju druge primarne porodice. Ekonomska situacija često ne dozvoljava da se samostalno ostvari porodica u smislu lokacije na kojoj se živi, da se deca u ranim godinama sele, kao što je to slučaj na Zapadu. Onda se takvi odnosi češće naruše jer su tako ljudi češće usmereni jedni ka drugima hteli oni to ili ne - pojašnjava sociološkinja Jelena Radović.

Advokat navodi primere iz prakse

Podsetimo, ranije je u razgovoru za Telegraf.rs advokat Ahmed Delimeđac naveo primere iz prakse rekavši da porodice u Srbiji pucaju zbog nasledstva, a da se češće tuže braća nego sestre. On je istakao i da povremeno deca tuže majke, ne i majke decu. Muževi često ostavljaju nasledstvo ženama, a deca povremeno pobijaju testament nudeći se da budu staraoci majke. Testament se može pobiti i iz razloga neuračunljivosti, eventualnog falsifikovanja, ali zbog tzv. nužnog dela. Zavađeni srodnici se ne izmiruju.

- U 99,9 odsto slučajeva porodice koje se spore oko nasledstva, više nikad ne komuniciraju. To je iz mog iskustva, a iz prakse drugih kolega; a i iz života znam da se neki prijatelji spore sa braćom, sa tetkama ili sa bliskim rođacima. A od tog momenta kad krene sporenje oko imovine, te porodice zapravo nikad više ne funkcionišu", kaže advokat.

Navodi i primer naslednika koji su dobili veliku kuću sa dva identična sprata i oko čije podele nisu mogli da se dogovore.

- Nisu mogli da ih podele po tom horizontalnom principu, nego su udarili jedan zid po sredini kuće", navodi koliko situacija može postati apsurdna, da je kuća iz primera upropašćena, te da se sve desilo iz inata.

Način na koji se to rešava jeste da sud proda nepokretnost i podeli zaradu naslednicima.

(Telegraf.rs)