Dragana je samohrana majka tri devojčice: Izbegla iz Hrvatske na Kosmet, strepi da nema kraja njihovoj golgoti

Izbeglica iz Gline u Republici Hrvatskoj, samohrana majka Dragana Adžić nastanjena u takozvanoj izbegličkoj zgradi u Leposaviću, strahuje da će njen i život njene tri ćerkice Lene (7), Une (3) i Tare (2) proteći u seljakanju i potrazi za toplim domom.

Preživela je sa roditeljima progon iz rodne Gline, potom progon iz Gornjeg Dobreva kod Lipljana, Martovski pogrom u barakama u krugu "Klanice" u Kosovu Polju i sada kako kaže nastoji da "zbog šest očiju, nevinih duša, kojima je mama sve u životu", istraje na ovom svetu.

Preporučujemo

Ova mlada majka koju život nije štedeo priseća se da je 1995. godine zajedno s roditeljima spasavajući glavu izmakla Hrvatskim bojovnicima i po nečijem nalogu stigla u nepoznat svet u Gornje Dobrevo kod Lipljana.

Foto: N. Zejak

Smestili su ih u barakama nadomak Svinjogojske farme da bi se ubrzo preselili u barake vlasništvo "Klanice" u Kosovu polju.

- Posle Martovskog pogroma iz uprave "Klanice" stigao je nalog da se u roku od sedam dana iselimo. Preselili su nas u Leposavić i dodelili, kako su tada kazali, privremeni nužni smeštaj u objektu u kome je bila uprava rudnika uz obećanje i garancije da ćemo najviše za godinu - dve dobiti stan u zgradi koju je trebalo da finansira "Danski savet za izbeglice" - priseća se golgote ona.

U vreme dok je živela u Gornjem Dobrevu ostala je bez oca pa je život nastavila i dan danas živi s majkom Evom bez čije pomoći kako ističe ne bi uspela da preživi i da kao samohrana majka danas odgaja tri ćerkice.

- Nisam venčana, ali sam tek pre nekoliko meseci uspela da preko suda ostvarim pravo na starateljstvo jer sam život posvetila odgajanju devojčica koje nadam se neće imati zlu sreću poput moje da im život prođe u seljakanju i strahovanju gde će sledeću noć prespavati - govori ona.

Adžićke, njih pet, žive u stanu bez kupatila i, kako Dragana kaže, bez nade da će njene ćerkice jednog dana imati svoju sobu i kupatilo, pa da mogu drugaricama reći da žive u svom stanu umesto, kako sada Lena govori, "u izbegličkoj zgladi kod fablike".

Žive od socijalne pomoći u iznosu od sedam hilajda dinara i dečjeg dodatka u iznosu od 10 000 dinara.

Otac, takođe izbeglica iz Hrvatske, koji je poput Dragane nezaposlen plaća Leni dećji vrtić i drugih obaveza nema, iako je sudskim rešenjem naloženo da plaća alimentaciju.

- Znam da nema i ne želim da on učestvuje u izdržavanju devojčica jer ako nije sa nama ne treba nam ni njegov dinar kojim bi prao savest - veli Dragana.

Dinar, preko potreban za izdržavanje devojčica, iako je završila Medicinsku školu i položila stručni ispit, ostvaruje čišćenjem kuća i stanova po Leposaviću.

- Ne ustučavam se bilo kog posla jer znam koliko mi znači dinar više u ionako praznom novčaniku - s gorčinom izgovara ona zamerajući vlastima u Leposavići što se niko nije setio da joj ponudi neko radno mesto makar to bilo higijeničarka ili kafe kuvarica u nekoj od "kuhinja".

Lena će na jesen da krene u školu i upravo 1. septembar će biti prelomni datum u Draganinom životu i životu njene tri ćerkice.

Kaže da ni sama ne zna otkuda i kako da obezbedi novac da Leni kupi knjige, odeću i obuću i da je do tada uspe da ubedi da se ne stidi toga što živi u "izbegličkoj zgradi".

Zamera, takođe, vlastima što niko više ne svraća u "izbegličku zgradu" niti nastoji rešiti stambeno pitanje desetak porodica nastanjenih u njoj.

- Svi nas zaobilaze. Niko se ne pita šta će s nama biti ukoliko se zgrada u kojoj živimo privatizuje i doživimo progon kao što je to bilo kada su nas naglavačke izbacili iz "Klanice" u Kosovu Polju - izgovara Dragana i moli sve ljude dobre volje posebno vlasti iz Beograda da izbeglicama u Leposaviću priteknu u pomoć i spase ih izvesne propasti.

Dragana podseća da su sredstva koja su bila namenjena za gradnju stanova namenjenih izbeglicama u Leposaviću, zbog sukoba Danskog Saveta sa rukovodstvom opštine, preusmerena opštini Gračanica.

- U Suvom Dolu kod Lipljana izgrađeno je tridesetak stanova i u njima su krov nad glavom dobili prognani i raseljeni a za to vreme nama ne preostaje ništa drugo nego da sa strahom isčekujemo sutrašnji dan jer je izvesno da će i državna reduzeća u Leposaviću biti privatizovana a to drugim rečima znači da će mo završiti na ulici - zaključuje Dragana uz poruku da makar živela ispod nekog mosta u centralnoj Srbiji neće dozvoliti da joj tri nevinašceta strepe da će spavati na ulici ili u nekoj garaži u Leposaviću.

(Telegraf.rs/N.Zejak)