Danas pravoslavni vernici slave Cveti: Evo šta treba uraditi sa cvećem sa kojim su mladi bili okićeni

Danas, dan posle Lazareve subote, srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik Cveti, uspomenu na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, poslednju nedelju pred početak njegovih stradanja, smrt i Vaskrsenje. Kako pada na proleće, u narodu je vezan i za buđenje prirode i njeno cvetanje.

U pravoslavlju se danas, nedelju dana pre Uskrsa, podseća na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim.

Preporučujemo

Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.

Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao "Osana (slava) sinu Davidovu".

Kako beleže jevanđelja, njegovi učenici su mu doveli magaricu na kojoj je ušao u grad. Time se ispunilo staro proročanstvo "Evo car krotki ide i jaše na magarici".

Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje. Stavlja se i vrbova grančica "za brz napredak", ponegde dren "za zdravlje", a devojke stavljaju i ljubičice.

Ovo cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći. Ponekad se cveće potapa u vodu u kojoj je zlatno ili srebrno prstenje i onda se tom vodom deca umivaju. Stavlja se i vrbova grančica "za brz napredak", ponegde dren "za zdravlje", a devojke stavljaju i ljubičice, ako ih ima.

U srpskoj istoriji, na ovaj dan, narod se uvek okupljao u radosti, ali bez veselja.

U Takovu je na Cveti 1815. godine knez Miloš Obrenović pozvao Srbe na ustanak protiv Turaka rečima "Evo mene, a evo vama rata sa Turcima". Veoma mali broj porodica danas slavi krsnu slavu. Ponegde se slavi kao zavetina.

(Telegraf.rs)