Mile je imao preko 206 kg, danas je aktivista: "Deca imaju ozbiljne probleme, moramo raditi na preventivi"

U današnjem društvu, gojaznost postaje sve veći izazov, posebno među Srbima. Statistike pokazuju da čak dve trećine ove populacije ima višak kilograma, a zabrinjavajući trend je rastući broj dece i mladih koji se suočavaju sa ovim problemom. Pitanje koje se postavlja jeste da li gojaznost treba smatrati bolešću ili samo stanjem prekomerne težine? Koja je suštinska razlika između ova dva pojma i kako ih razlikovati? Još važnije, može li se gojaznost izlečiti ili samo kontrolisati?

O ovim ključnim pitanjima razgovaramo sa stručnjacima iz oblasti medicine i nutricionizma - dr Snežanom Lešović, Olgom Ličinom i Miletom Grozdanićem.

Preporučujemo

"Gojaznost je oboljenja koje se javlja u sklopu kompleksnih sindroma. Devetdeset pet odsto naših gojaznih adolescenata je gojazno zbog nepravilnog, nezdravog životnog stila. Ishrana naše dece je hiperkalorijska, nekontrolisano unose grickalice, slatkiše, fizički su jako slabo aktivni i sate provode uz televiziju i kompjutere, a poslednjih par godina uz mobilne telefone, tako da nemaju ni kvalitetan san", kaže dr Snežana Lešović i dodaje:

"Posebno brine činjenica da je sve veći broj dece do polaska u školu. Ne samo da su gojazni, nego imaju ekstremnu telesnu masu. Imaju težinu koja već u tom periodu ugrožava njihovo zdravlje. Ranije su se gojaznosti javljale kod odraslih, ali nažalost, sada je ta granica pomaknuta, upravo zbog toga što je sve veći broj gojaznih i što se taj problem neće rešiti sa rastom i odrastanjem, a nas pedijatre posebno brine činjenica da deca postaju sve gojaznija, a da preko 80 adolescenata ostaju gojazna u ranom odraslom dobu. Komplikacije se javljaju sve ranije i nažalost, moramo da ih se plašimo, jer nije u redu da dete pre 10 godina ima povišen krvni pritisak, povećan šećer, masnu jetru, insulinsku rezistenciju, ortopedske probleme, a ono što često mnogi zanemare su razvoj psihosocijalnog funkcionisanja. Oni su često anksiozni, depresivni, imaju neprijatnu sliku o svom telu, nisko samopouzdanje. Zbog gojaznosti često imaju problem da upišu ono što žele, a kasnije i u profesionalnoj orijentaciji", dodala je dr Lešović.

"U proteklih 16 godina, u našem centru je lečeno preko 10.000 dece, uzrasta od 12 do 18 godina, a lečenje traje 21 dana. Mi radimo na osnaživanju i promeni životnog stila. Pored neprikladne hrane i sokova koji se unose, posebno nas brine što je kod dece fizička aktivnost svedena na minimum. Nekontrolisano koriste mobilne telefone sa kojim se bude i uspavljuju. Mi smo uveli kod nas u centru, da im se pre spavanja oduzimaju telefoni, kako bi imali kvalitetan san, to im definitivno pada najteže. Zabrinjavajuće je koliko malo unose salata i voća. Najvažnije je razgovarati sa decom i ponuditi im raznovrsnu ishranu, kako bi shvatili koliko je to lepo i zdravo", kaže doktorka Lešović i otkriva koja je ključna stvar u rešavanju ovog značajnog problema kod dece.

Rešavanje problema gojaznosti ne treba odlagati. Moramo biti svesni činjenice da je to najčešće hronično oboljenje, nažalost i kod dece. Ono što nas najviše brine je to, što naša deca ostvaruju, sve teži stepen gojaznosti i da 80 odsto gojaznih adolescenata, ostaje gojazno u odrasloj životnoj dobi. Komplikacije gojaznosti se javljaju u sve ranijem uzrastu. Imaćemo puno problema, čitavi timovi stručnjaka su potrebni za rešavanje ovog problema - rekla je dr Snežana Lešović i dodala da svako gojazno dete je ono čiji indeks telesne mase je iznad 97 percentila, kao i da svaki roditelj treba da pita pedijatra prilikom odlaska na kontrolu, da li je dete normalno uhranjeno, kako bi se sprečila pojava gojaznosti ili preventivno delovalo.

"Gojaznost je hronično oboljenje i zaista ne postoji deo tela ili krvni sud, koji ne može biti oštećen ukoliko imamo višak masnog tkiva. Komplikacije se javljaju sve ranije. Uspeh lečenja gojaznog deteta je motivisanost samog deteta da bude zdravo, ali i podrška sam porodice, puno istrajnosti, ali i svakodnevna edukacija", zaključila je dr Lešović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Mile Gvozdenović i sam se borio sa gojaznošću, težio je preko 206 kg, ali je upornošću i pridržavanjem saveta lekara uspeo da se izbori sa ovim problemom. Smatra se da je u ovom slučaju, koji Srbija ima, najpotrebnija preventiva i podrška struke.

"Deca imaju ozbiljne probleme gde god se pojave. Treba da radimo na preventivi, jer bez nje, podrške struke, medija, ništa nećemo uspeti i umrećemo gojazni", kaže Mile Grozdanić i dodaje:

"Mnogi roditelji prave grešku, jer čim se dete pobuni oni odmah reaguju instiktivno da ga zaštite. Imali smo primer u Tiršovoj, gde smo smesili dete da bude 21 dan na intoleranciji, dovedu ga ujutru, dete ima šećer 21. Šta je problem? Majka je kupila kilo baklava da se oprosti od slatkog", dodao je Mile u emisiji "Uranak na televiziji K1 i napominje da ovde ne greše samo roditelji, već i država.

"Da li ste videli da u nekoj školi može da se kupi zdrav hrana? Da li u Kliničkom centru imate da kupite nešto zdravo? Na svakom koraku su deca izložena, dostupno im je što više slatkiša, igrice, mnogo primaju informacija i sve više gojazne dece jede uz taj kompjuter. Fizičke aktivnosti ne postoje, druženja nisu kao što su bila i roditelji imaju ozbiljan za decu, gde dolazimo u ekstremnu gojaznost, gde zdravstveni sistem neće moći da izdrži sve to, jer bolesti su znatno izraženije kada je osoba gojazna", zaključio je Mile Grozdanić iz Udruženja za borbu protiv gojaznosti.

Olga Ličina smatra da mora da se nađe model gde će se manje zdrave stvari uvrstiti u svakodnevni život.

"Zavisnost od hrane ne možete samo da prekinete. Tu postoji društveno socijalni momenat, jer mnogo ljudi hranu vezuju sa nekom aktivnošću. U smislu da mi jedemo, kokice kada idemo u bioskop, itd. Moramo da nađemo način da manje zdrave stvari uvrstimo u svakodnevni život. To je ono što se u praksi zove 80:20 model. Da vam 80 posto bude zdrava ishrana, a 20 posto da bude ne toliko nutritivno bogat", kaže Olga Ličina i napominje da je potrebno da se čovek uobroči.

"Zdrava hrana ne mora bude skupa. Svako može da se hrani kvalitetno u domenu svojih mogućnosti", dodala je.

(Telegraf.rs)