"Bio je kao stena, šta mu se desilo": Zašto sve više mladih umire iznenada? Evo na šta treba obratiti pažnju

"On umro?! Pa kako, zar tako mlad čovek? A bio je kao stena, zdrav", nažalost sve češće se čuje ova rečenica nakon tragičnih vesti da je neka mlada osoba preminula. Uveče legnu poputno zdravi, međutim desi se da ne dočekaju jutro. Srce, urođena aneurizma ili neki drugi ozbiljan problem kardiovaskularnog sistema tihe su ubice zbog kojih često dolazi do fatalnog ishoda kod onih koji još nisu ni zakoračili u život kako treba.

Takve vesti neretko uznemire okolinu, ali i čitavu javnost, pogotovu ako su u pitanju deca. Kada su mališani zdravi, a to se potvrdi i na sistematskom pregledu, nijednom roditelju ne pada na pamet da dete "vuče" po lekarima "od vrata do vrata" i razmišlja o mogućim problemima. Ipak, često se zaboravi i na nasledni faktor koji upravo kod iznenadnih smrti može biti presudan.

Preporučujemo

Kako i zašto dolazi do naprasnog prestanka rada srca, ali i na šta roditelji i okolina treba da obrate pažnju za Telegraf je objasnio kardiolog dr doc. Tomislav Kostić.

"Takva smrt nastaje naglo usled određenog stanja koje može da bude urođeno, ali i stečeno kada je u pitanju sam srčani mišić. Iz kardiološkog ugla posmatrano, odgovornost za iznenadnu smrt snosi akutni koronarni sindrom, akutni infarkt miokarda koji negde od 15 do 20 slučajeva može da se manifestuje iznenadnom srčanom smrću. Takođe, stanja koja dovode do iznenadne smrti jesu one koji dovode do slabljenja srčanog mišića, i do pojave srčane slabosti, tj. srčane insuficijencije. Kada je u pitanju pedijatrijska populacija, naročito u tom uzrastu do 18 godina, nažalost određena vrsta anomalija može biti odgovorna za iznenadnu smrt", priča dr Kostić, direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti u UKC Niš.

Bez obzira na to što se, prividno, razvoj dete odvija neometano i ono je na prvi pogled potpuno zdravo, neka od urođenih mana može se otkriti sasvim slučajno i tako se spreči fatalan ishod.

"Teško se dijagnostikuju, jer se sve svodi na genetska ispitivanja, i to onda kada se posumnja na nešto. Ima ih dosta, to su takozvani "long QT sindromi" i  utvrđuje se skriningom i dobro uzetom anamnezom, što znači ako je neko u porodici doživeo iznenadnu smrt, onda postoji opravdani razlog za detaljnije preglede i redovne kontrole, koje određuje lekar. U određenim slučajevima, nažalost, desi se bez prethodne najave da iznenadna smrt pogodi i dečiji uzrast", objašnjava dr Kostić.

Nekada je potrebno ispitati čitavu generaciju rođaka u slučaju da postoji pojava iznenadne smrti u porodici ili obolelih od srčanih bolesti, kako bi na vreme utvrdili da li vas je "zakačio" nasledni faktor. Dokotor Kostić posebno napominje da je u ovakvim slučajevima obavezno obaviti detaljan pregled čitavog kardiovaskularnog sistema.

Iznenadna smrt, nažalost, ne zaobilazi ni one najmlađe. Kada su bebe u pitanju tri faktora najčešće odnose živote - čuveni "sindrom iznenadne smrti", slučajno gušenje ili davljenje u krevecu, ali i nepoznatni uzrok.

Neretko se dešava da deca preminu u snu, zbog čega lekari upozoravaju da nikako ne treba da spavaju na stomaku, već na leđima ili na strani. Krevetac, odnosno, dušek, mora da bude tvrd, a u njemu ne treba da budu zeke, mede, jastuci, sve ono što može da detetu prignječi disajne puteve, objasnio je za Telegraf pedijatar dr Saša Milićević.

"Bebe nipošto ne treba da spavaju sa svojim roditeljima, pogotovo ako neko od njih pije sedative, koristi alkohol ili su umorni. Takođe, ne preporučuje se da dete spava između njih", savetuje pedijatar.

Pedijatar Dejan Janev za Telegraf je istakao da u slučaju sindroma iznenadne smrti nema pokazatelja koji bi mogli sprečiti tragični ishod.

"Čim se kaže sindrom iznenadne smrti... To je velika trauma i za roditelja i za lekara", dodaje on.

Među poznatim podacima ističe se da se sindrom javlja češće kod dečaka, kod prevremeno rođene dece, kod dece koja su imala malu težinu na rođenju, ispod dva i po kilograma, kao i kod trudnica koje su pušile.

"Ako trudnica puši do deset cigara, šansa za iznenadnu smrt odojčeta se povećava čak za četiri puta, što je alarmantan podatak", dodaje pak dr Milićević.

Dodaje da postoji sindrom iznenadne smrti odojčeta, u periodu do kraja prve godine, i sindrom iznenadne smrti starijeg deteta, od navršene prve do treće godine života.

"Češće je u mlađem uzrastu, u periodu od drugog do šestog meseca", napominje.

Ipak, kako je iznenadna smrt u pitanju prednjače sportisti, i to ili zbog aneurizme ili zbog naglog prestanka rada srčanog mišića.

"Što se tiče sportske medicine i kod sportista se javljaju iznenadne smrti. Mladi, zdravi na prvi pogled, a u sebi zapravo nose neku urođenu manu. Sada se često dešava da ljudi to vezuju za kovid. S jedne strane nama razloga da to rade, a s druge strane sportisti bi trebalo da obrate pažnju kada posle preležane korone počinju sa profesionalnim treninzima", objašnjava specijalista sportske medicine profesor dr Milan Jerkan.

Naš sagovornik napominje da je neophodno ići na kontrole, raditi eho srca, ali i proveriti sve vezano za karidiovaskularni sistem.

"Aneurizma je tu najproblematičnija jer ne daje simptome, a sada svako dete voditi na magnetnu rezonancu je zaista neizvodljivo, ako bismo razmišljali u tom pravcu kroz sistematske preglede. Ali, apel je uvek, ako imate u porodičnoj liniji sličnih problema, prekontrolišite dete", apeluje profesor Jerkan direktor niškog Doma zdravlja.

Kako bi se ovakve tragedije sprečile, veoma je važno ići na skrining preglede koji su sve dostupniji našim građanima. Takođe, poštovanje saveta lekara i provera i najmanjih sumnja koje ukazuju na postojanje sličnih ili istih problema.

(Telegraf.rs)