Ovaj deo Njujorka nosi ime Mali Beograd! Postoji i kvart Vračar, a Srbin nam otkrio zašto ga tako zovu

Da li ste znali da usred "centra sveta", "Velike jabuke", odnosno Njujorka, možete pronaći četvrt koju stanovnici između sebe zovu "Mali Beograd"? Pa, nismo ni mi, sve dok nismo kročili u Astoriju, koja se nalazi u Kvinsu u ovoj svetskoj metropoli.

Preporučujemo

"Dobar dan, šta ćete da popijete?", ovim rečima će vam poželeti dobrodošlicu u svakom drugom lokalu u ovoj četvrti, i to na tečnom srpskom jeziku, jer upravo naši ljudi u njima i rade. Jedan od stanovnika ovog dela Njujorka je i Branimir Popović, koji se pre 15 godina preselio u Sjedinjene Američke Države, a pre samo godinu i po dana, svoj mir pronašao u "Malom Beogradu".

"Evo ga još jedan četvrtak u Astoriji, a ja se spremam da krenem na posao ka Menhetnu. Četvrtkom, kao i obično čekamo kraj nedelje i željno ga iščekujemo nakon stresne nedelje. Vikendom se ovde u Astoriji gde ima najviše naših ljudi skupimo i opuštamo, popijemo kafu, družimo se i razmenjujemo utiske iz nedelje iza nas", počinje Bane za Telegraf.rs.

Kako i sam kaže, novi dom pronašao je baš u ovom delu Njujorka jer ga neopisivo podseća na Srbiju. Sigurno bi se svako zapitao, kako četvrt u gradu toliko udaljenom od naše rodne zemlje može da ima ikakvih sličnosti sa njom? Ipak, dovoljno je da se prošetate ulicama Astorije da biste u roku od samo 5 minuta čuli poznat jezik i sreli poznate ljude.

"Inače u Astoriji sam jer je ona "Mali Beograd" gde imate najviše ljudi sa naših prostora i gde, ako vam treba neka pomoć, savet, najbrže i najjednostavnije možete doći do njih. Pored ljudi iz Srbije, tu su ljudi iz celog Balkana i svi su dobronamerni jedni prema drugima", pojašnjava nam Branimir.

On nam otkriva i jednu vrlo zanimljivu činjenicu. Ovaj deo Njujorka ne samo da je dobio naziv po glavnom gradu Srbije, već jedan njen deo nosi ime po Vračaru, a razlog je i više nego interesantan.

"Zanimljiva činjenica o Astoriji, odnosno "Malom Beogradu" u Njujorku jeste da postoji i deo koji zovemo "Mali Vračar" i tu živi najviše Crnogoraca", kaže nam naš sagovornik.

Kada je tek zakoračio i po prvi put okusio život u Velikoj jabuci, Bane je sasvim slučajno naleteo na jedan maleni kafić na uglu. Odlučio je da zastane, popije koji gutljaj kafe, a onda i upoznao prijatelje za ceo život. Još jedna zanimljiva činjenica - vlasnici ovog kafića, takođe su Srbi.

"Balansero kafić je mesto gde sam prvi put došao kada sam se preselio u Njujork i tu sam dobio informacije o tome gde da nađem sobu i stan, da završim bilo kakvu pomoć. Od prve sekunde kada sam ušao u Balansero za mene je to bilo to i ja sam bio snađen u Astoriji", priča Branimir sa osmehom.

Posle više od godinu dana života u Njujorku, Branimir se više ne oseća kao pridošlica. Svakodnevno putovanje na posao koje ispunjavaju pejzaži grada koji nikada ne spava postali su rutina. Ipak, naš sagovornik pronalazi način da se i dalje u ovom gradu oseti kao turista, barem na kratko.

"Na posao idem trajektom koji ovuda prolazi ka Menhetnu. To je moj izbor prevoza pored metroa, jer je vožnja veoma prijatna i nekako se osećam bar tada kao turista, za razliku od metroa gde se osećam kao još jedan iks u nizu bezbroj ikseva. Odnosno, kao još jedna jedinica u binarnom sistemu jedinica i nula. Brod mi je primarni izbor transporta jer je gornji deo otvoren, tako da tih 20-30 minuta služi da razbistrim misli pre i posle posla", priča nam on.

Iako život u Njujorku pruža mnogo mogućnosti, Bane priznaje da na kraju svakog dana mašta o Beogradu i Srbiji i nada se da će se jednog dana vratiti u svoj dom.

(Telegraf.rs)