Đaci u Srbiji pokazali loše znanje: Ovi problemi su poznati, rezultati nisu iznenađujući

Manju funkcionalnu pismenost od proseka vršnjaka na PISA testiranju pokazali su đaci iz Srbije, a obuhvatalo je čak osamdeset zemalja. Rezultati testiranja su iz 2022. godine, ali može se reći da to i nije veliko iznenađenje, jer su rezultati slični poslednjih deset godina. Dve zemlje regiona su za nijansu bolje od nas, a to su Slovenija i Hrvatska, međutim ima i onih koje su se našle posle nas, a to su Severna Makedonija i Crna Gora.

Istraživanje je pokazalo da je najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti među gimnazijalcima – takvih je oko 16 odsto iz matematike i 11 odsto iz čitanja. Slede četvorogodišnje stručne škole (od 38 do 72 odsto iz matematike i od 24 do 64 odsto iz čitanja) i, konačno, tu su trogodišnje stručne škole u kojima u proseku između 79 i čak 95 odsto dece ne dostiže ni osnovni nivo pismenosti u oba pomenuta domena, kako prenosi portal 021.rs.

Preporučujemo

Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija da PISA istraživanja rade ozbiljni ljudi i da možemo verovati rezultatima.

"PISA testiranje radi se u čitavom svetu i na to istraživanje treba da gledamo kao na priliku da markiramo probleme i da radimo na popravljanju. Ali problem je što mi ne radimo na tome. Suštinski se, od 2002. godine, otkad smo uključeni, nije ništa promenilo. Ubeđen sam da ćemo isto ovo pričati i kada bude završen i sledeći ciklus testiranja. Da, ovo su apsolutno trendovi i pojave koji su karakteristični za srpske škole", navodi Markov.

Bivši ministar prosvete Srđan Verbić kaže da ne treba da budemo iznenađeni ili na neki način razočarani.

"Prvo, ne treba da imamo nerealna očekivanja od našeg obrazovnog sistema. Po bruto domaćem proizvodu smo na 76. mestu. Kako onda možemo da kažemo da je 40. mesto u obrazovanju loše? Nije. Loše je to što ništa nismo uradili 20 godina, ali ima i dobrih stvari. Ima dosta toga čime bismo mogli da se pohvalimo. Pravednost našeg sistema nije ništa lošija, atmosfera u školi, bez obzira na to koliko ima nasilja, ono nije lošije nego što je na drugim mestima", kaže Verbić.

Markov navodi da je Srbija za 16 godina promenila sedam ministara prosvete, što pokazuje da nam nedostaje kontinuitet.

"Svaki novi ministar dođe sa novom idejom. Možda su mogli da promene nešto, ali problem je što im je vek trajanja bio kratak. Ni četiri godine nisu dovoljne da se nešto promeni. Zato se rade strategije na deset godina. Prvo kao društvo treba da vidimo kakvog učenika želimo, kakvu školu i šta želimo da postignemo sa svršenim srednjoškolcima. Da li da ih šaljemo u privredu, da se zapošljavaju kroz dualno obrazovanje ili želimo da povećamo broj fakultetski obrazovnih ljudi", navodi on.

Kako dodaje, ideja prethodne strategije je bila da se poveća broj gimnazijalaca, odnosno budućih studenata.

"Gimnazije smo poveli ka stručnim školama, ispalo je da imamo mnogo talentovane dece, uveli smo IT odeljenja, biološko-hemijska, istorijska... Ispostavilo se da smo užasno talentovana nacija. Ali, kada sednemo i uporedimo se sa drugima, to ne bude baš tako", ističe.

Markov dodaje da su nastavnici pod strahovitim pritiscima i od strane roditelja i od ljudi iz lokalnih zajednica.

"Prosečno, učenika koji ponavljaju je osam odsto, kod nas tek preko jedan odsto učenika ponavlja razred. Velika je propusnost učenika koji ne postignu predviđene rezultate, i tako ulazimo u začaran krug, jer oni ne mogu ni na narednom koraku da pokažu neke rezultate. Tu često imamo ozbiljan problem. Stalno se vraćamo na početak", ističe sagovornik.

Bivši ministar kaže da je PISA test kao lekarski nalaz – pokaže šta ne valja.

"Postoje preporuke šta treba da se uradi. Samo je pitanje da li u konkretnoj zemlji može da se uradi. Prvo, da li imamo ljudski kapacitet, da li imamo političke volje, novca, da li nastavnički kadar može da iznese takvu promenu. Treba da napravimo naš način kako da se to uradi. Mnoge od tih stvari znamo već 30 godina, ali ne umemo ili ne znamo da ih promenimo. Uvek ima stvari koje su relativno jednostavne i u ovom trenutku mnogo znače. U ovom PISA testu vidimo da naši učenici imaju ozbiljan problem sa mobilnim telefonima. Ovde 40 odsto kaže da ne sluša nastavnike i provodi vreme na mobilnom telefonu. Ako nismo u stanju da izvedemo veliku promenu, hajde bar da sklonimo telefone dok traje čas", kaže Verbić.

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija mišljenja je da su nastavnici i škola ostali u šezdesetim i sedamdesetim godinama.

"Ostali smo na tom nivou da nastavnik predaje gradivo, dok učenici danas zahtevaju nešto drugačiji pristup. Za to nastavnika treba edukovati. Drugi problem je negativna selekcija, problem što u nastavi sve više nedostaje kvalitetnih nastavnika. Taj problem će postati sve izraženiji jer mladi ne vide svoju budućnost u prosveti", ističe on.

Verbić dodaje da PISA test ima jedan interesantnan nalaz.

"Pitali su direktore škola da li im nedostaje kadar. Mnoge zemlje su rekle naravno da im nedostaje, a mi smo na dnu te lestvice, jer naši direktori kažu ne, kod nas je sve u redu, nemamo nikakvih problema sa kadrom. To nam govori da direktori škola nisu kompetentni, neće da kažu da imaju problem. Više su poricali jedino direktori u Bugarskoj", objašnjava on.

Prema mišljenju bivšeg ministra, roditelji se raspravljaju o tome da li njihovo dete zna dovoljno dobro za neku ocenu, ali njima tu nije mesto.

"Pogotovo ne da se mešaju, na taj način da to bude neka vrsta nasilja, pretnje, neprijatni razgovori. To evidentno jeste problem, roditelji bi trebalo što manje da prilaze školi", ističe Verbić.

Markov navodi da svi mi treba da vidimo šta hoćemo, gde nam je i na kom mestu škola.

"Postajemo sve svesniji kao društvo da škola nije nikakva garancija da će dete, odnosno svršeni student, moći da se zaposli bez problema, da će moći da ostane u ovoj državi da živi normalno. Deca se od malena uče da 'hvataju krivine'. Njihova motivacija je jako niska, i svi smo odgovorni za to – i roditelji, i nastavnici, i naravno, oni koji su kompetentni da o tome odlučuju", poručuje Markov.

(Telegraf.rs)