Priče dva kardiološka pacijenta, jednog svi znaju: "Takav život je odgovarao mom duhu, ali telo nije moglo"

Pre 13 godina umetnik Nele Karajlić doživeo je srčani udar. Nakon izlaska sa klinike na kojoj je, seća se, bio neobično dugo, odlučio je da promeni način života. O tome šta je prethodilo danu u kom se sve promenilo i kako je vreme teklo potom pričao je na desetoj Kardiološkoj radionici, završenoj prošlog vikenda.

O svom iskustvu na istom događaju govorio je još jedan pacijent, Slobodan Bogdanović, istoričar po struci. Njihove priče su različite, ali je problem sličan.

Preporučujemo

Nasledno oboljenje

Slobodan je, rekao nam je, za svoj saznao čak pre 25 godina. Tada je njegov otac imao infarkt. Ispostaviće se da je bolest nasledna, te da je već tada dobio terapiju.

"Kao i većina ljudi, nisam to shvatio ozbiljno. Nisam uzimao lekove, jer sam mislio da ima vremena", priznao je.

To je ono sa čim se lekari u praksi često susreću - da pacijenti odbijaju terapiju za kardiovaskularna oboljenja.

"Do nekog novembra. To je bilo pre dve godine", ubrzo stiže do časa u kom se sve preokrenulo.

Objašnjava da je imao dva napada za pet dana, te da ni tada nije pozvao Hitnu. Čak i ne zna da li je to bio infarkt. Međutim, to ga je navelo da se obrati lekaru i da, kako kaže, redovnim putem proveri svoje zdravlje.

Ispostavilo se da su mu obe arterije zapušene, te da je utom imao nekoliko bezuspešnih pokušaja da taj problem otkloni. Poslednja intervencija bila je uspešna i trajala je četiri i po sata.

"Nemarnost, ništa više. Da sam ja bio odgovorniji pre 25 godina, do toga ne bi došlo. Sada sam promenio način života. Setio sam se kasno, ali nije prekasno", ocenjuje sa dozom samoprekora, ali i optimizma.

Novi život

Sa druge strane, poznati Karajlić nije imao nasledno oboljenje. Ipak, jednog majskog jutra završio je u Urgentnom centru.

"Zato što sam tih godina imao negde oko sto koncerata godišnje, zato što sam preputovao bez ikakvih limita jedno deset, 15 puta celu planetu. Zato što sam imao najmanje dve kutije cigareta u džepu i zato što sam ih svaki dan konzumirao koliko god sam mogao i zato što sam imao izuzetno stresan život koji je odgovarao mom duhu, ali moje telo jednostavno nije izdržalo ovakvu budalu", rekao je u istom maniru, sa samoprekorom i nadom, kroz šalu.

Veruje da ga je spasila intervencija lekara, čijim se pozivima rado odaziva, da bi, kako kaže, doprineo svojim iskustvom i medijskim autoritetom.

"Ja sam na klinici neuobičajeno dugo ležao zato što se ispitivalo šta je ustvari bilo; na kraju se ispostavilo da je bio spazam, ne tromb. I od tog momenta sam promenio način života. Prestao sam da sviram, počeo sam da pišem, isto je uzbuđenje, isto mi je lepo. Prestao sam da pušim, naravno, samim tim što nisam toliko putovao, smanjilo se to konzumiranje nervoze, alkohola, neredovna ishrana...", navodi.

A na poslednjem se i zadržao, uz upozorenje ostalima da redovne obroke ne uzimaju zdravo za gotovo.

"Na tim turnejama ne znate kad je sledeći obed. Trčite iz hotela na aerodrom, sa aerodroma u neki drugi grad, tamo vas čekaju neki koje ne znate, da li idete odmah na tonsku probu ili u hotel, tako da se nekad najedete za pet dana, a nekad pet dana ne jedete.

Kad sam promenio način života, onda su stvari legle na svoje", ističe.

Savet kardiologa

Na Kardiološkoj radionici specijalisti sa iskustvom govorili su o tome da je na neke faktore rizika za dobijanje srčanog udara i drugih kardiovaskularnih događaja, poput šloga i iznenadne smrti, moguće uticati. Opominju pušače da okončaju tu štetnu naviku, a celo stanovništvo da vodi računa o ishrani, preporučujući unos povrća, maslinovog ulja i ribe, koji su u svojstveni mediternaskom načinu života, zatim da pojačaju fizičku aktivnost, a iz svega toga - da regulišu svoj pritisak, nivo šećera u krvi i preveniraju gojaznost.

Opominju da je među četiri grupe zemalja Srbija prešla iz treće - sa visokim rizikom - u četvrtu - sa vrlo visokim rizikom od infarkta i moždanog udara, te da se nalazi daleko iza zemalja poput Španije, Italije ili Poljske.

Takođe dodaju da su stanovnici nekih od zemalja poput Nemačke i Finske u prošlosti beležili lošije rezultate nego srpsko stanovništvo, ali da se situacija preokrenula, te da je neophodno sistemsko rešenje.

(Telegraf.rs)