Pad Srbije u grupu zemalja s najvišim rizikom: "Od 100 istih kao ja, u idućih 10 godina, 18 će dobiti infarkt"

"Dobru genetiku možete da uništite svojim načinom života, kao što možete lošu genetiku da popravite", opomena je prof. dr Ivana Tasića sa Medicinskog fakulteta u Nišu. Na jubilarnoj desetoj Kardiološkoj radionici apelovao je na smanjenje faktora rizika koji mogu dovesti do infarka, šloga ili iznenadne smrti.

"Hipertenzija je neizlečiva bolest, ali možete da je držite pod kontrolom. Masnoće su neizlečive, ali možete da ih spustite i zdravim načinom života. Ne možete da kažete da to nije važno", dodao je ističući da na zdravlje krvnih sudova, čije začepljenje dovodi do spomenutih kardiovaskularnih događaja, utiču način života, fizička aktivnost i iahrana.

Preporučujemo

Na ovaj spisak  prof. dr Miloje Tomašević sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu dodao je još neke faktore.

"Sve evropske države su klasifikovane u četiri grupe: države sa malim rizikom, sa umerenim, visokim i vrlo visokim. Mi smo prebačeni iz zemalja sa visokim u vrlo visok rizik. Zašto je to tako? Ima razloga: od uslova životne sredine, od zagađenosti vazduha, od buke, od temperaturnih promena, preko ishrane", naveo je.

Srbija u grupi sa vrlo visokim rizikom

Kako kaže, Srbija se prema tom vodiču nalazi daleko iza Španije i Italije, na primer.

"Ako ja izračunam svoj kardiovaskulari rizik za moje godine starosti i nivo holesterola, onda ispada da ako bih živeo u Španiji, moj bi rizik bio osam odsto da u sledećih deset godina dobijem veliki kardiovaskularni događaj, infarkt, moždani udar ili naprasnu smrt.

Ako bih na primer živeo u Italiji, taj procenat bi bio deset odsto; ako bih živeo u Poljskoj, bio bi 11 odsto, a ako bih živeo u Srbiji, kao što živim, to je 18 odsto. Vidite kolika je to razlika? Od stotinu istih kao ja u sledećih 10 godina, (nekih) 18 će dobiti infarkt srca, moždani udar ili naprasnu srčanu smrt", izneo je dramatična predviđanja.

Ivan Tasić i Miloje Tomašević / Foto: Telegraf.rs

"Taj rizik moramo da smanjimo, ogroman je, skoro 20 odsto. Kod nas ako pređete 55 godina, vi ste već na vrlo visokom riziku. To je razlog zašto pokušavamo da utičemo na najvažniji faktor rizika, a to su povišene masnoće u krvi", objasnio je Tomašević.

Ističe da su evropske vrednosti LDL (lošeg) holesterola vrlo niske, a da kod osoba sa vrlo visokim rizikom ta vrednost treba da bude ispod 1,4.

Rešenje sistemsko

Na sličnom primeru, i prof. Tasić je naveo da Srbija zaostaje za drugim zemljama.

"Pre mnogo godina urađena je jedna fantastična studija, zove se "Sedam zemalja sveta", među njima su bile Jugoslavija, SAD, Finska, Nemačka... Još neke. Tada je Jugoslavija bila negde na sredini. Nemačka je bila mnogo lošija i po nivou holesterola i po pitanju rizika. Amerikanci takođe.

Od tih godina do danas, svi su radili na unapređenju zdravlja, na korigovanju tih faktora rizika i to su te zemlje zaista uspele, imale su dramatičan pad obolevanja za nekih 20 odsto. Sada se taj trend pada malo zaustavio, ali je činjenica da Srbija nažalost nikada nije krenula tom silaznom linijom", naveo je.

Ističe da se borba sa povišenim masnoćama u krvi vodi na dva fronta.

"Ne samo pacijenti, nego i doktori. Prvo reba da se izborimo sa svim onim što se nalazi na Guglu, pa tek onda da prenesemo ono što je nauka", naveo je šta tu borbu otežava, te dodao da je otpor stanovništva veliki kada im se prepišu lekovi.

"Da biste uticali na hiperlipidemiju, mora svest doktora da bude na tom nivou da zna upravo koliki rizik pacijent nosi. Govorim i o primarnoj prevenciji. To je nešto što omogućava zdravlje nacije. Sekundarna je rezultat naše loše 'škole', loših aktivnosti. Čovek koji dobije infarkt, to je već druga stvar, ali sprečiti da neko dobije infarkt, to je cilj primarne prevencije", dodaje.

Šta u slučaju nasledne bolesti?

Ističe da postoje i slučajevi nasledne bolesti krvnih sudova, te da je unapređen i odgovor medicine na porodičnu hiperholesterolemiju (nasleđene povišene masnoće u krvi).

Najpre ističe da je otvorena mogućnost analize Lp (a) iz krvi, koja se radi jednom u životu i kojom se otkriva nasledno oboljenje, te da postoje inovativni lekovi koji deluju na nasledni uzrok bolesti.

"Više toga se promenilo u shvatanju ateroskleroze. Ranije se mislilo da je to bolest muškaraca, biznismena. Danas je to bolest mlađih, više čak žene obolevaju u svetu", dodaje.

Žene zaštićene do menopauze

Prof. Tomašević nastavlja da su žene u periodu do menopauze pošteđenije, ali da sa starenjem rizik skače.

"Žene su malo zaštićene svojim hormonskih statusom i sve dok ne uđu u menopauzu relativno ređe dobijaju infarkt od muškaraca, međutim nakon menopauze taj broj počinje da raste i u sledećih deset godina one stignu muškarce, čak i češće obolevaju posle toga. I menopauza se javlja ranije. Tada se mora delovati preventivno", objašnava.

O tome da se granica spušta svedoče obojica stručnjaka.

Foto: Pixabay

"Dolazim sa Instituta Niška Banja", počinje Tasić.

"Mi smo imali pacijenta sa infarktom od 22 godine. Mislili da je porodično, ali to nije bilo tako. Granica se spušta. Tome doprinose gazirana pića, brza hrana, mešanje žestine i energetskih pića, što naša deca rade", navodi uz podsećanje da je u Srbiji zabeležena i naprasna smrt deteta od 18 godina, uzrokovana upravo mešanjem tih pića.

Uz podsećanje na poznatu rečenicu da su ljudi stari, koliko su im krvni sudovi stari, predlaže takozvanu mediteransku dijetu, koja podrazumeva veliki unos povrća, voća umereno, korišćenja ribe i maslinovog ulja u ishrani, sa maksimalno smanjenim unosom šećera.

"Najjednostavnije je dati uputstvo da ta hrana bude kombinovana i što manje prerađena", savetuje.

Na radionici je predstavljen i udžbenik za postdiplomsku nastavu "Lečenje lipidnih poremećaja", čiji su autori prof. dr Ivan Tasić, prof. dr Miloje Tomašević, doc. dr Jelena Rakočević i mr ph Sanela Milenković.

(Telegraf.rs)