Srpska pravoslavna crkva jasna: Surogat majčinstvo je potpuno neprihvatljivo!

U dokumentu "Beskonačno dostojanstvo", Vatikan je ponovio odlučno protivljenje promeni pola, rodnim teorijama, surogat roditeljstvu, abortusu i eutanaziji. I dok jedni prave male korake ka usklađivanju religije i našeg stvarnog života, drug ih optužuju da se mešaju u ljudska prava i ističu da država i verska zajednica, ne smeju čoveku ili ženi da uskrate jedno od osnovnih ljudskih prava.

Šta u religijskim spisima piše o temama koje dele ljude? Da li srpska pravoslavna crkva i islamska zajednica imaju slične stavove o ovim pitanjima? U emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorili su predsednik Sabora islamske zajednice, Muhamed Jusufspahić, sveštenik beogradske nadbiskupije Aleksandar Ninković i đakon dr Aleksandar Milojkov.

Preporučujemo

Na pitanje surogat majčinstva, sveštenik beogradske nadbiskupije, Aleksandar Ninković ističe da je surogat majčinstvo, trgovina dece.

- To je trgovina, neko biva plaćen za to. Imamo dva slučaja: majka rodi za ćerku ili sina. Onaj ko tako gleda na svoje dete, gleda svoju korist. Jer je to razmišljanje "Ja hoću da imam dete po bilo koju cenu". Tu se dete ne pita da li ima pravo na pravu majku i oca. Samo ako to posmatramo je dovoljno. Šta ćete reći detetu, kupili ste ga u radnji. Danas na Zapadu imate oglase za surogat materinstvo. Znate koji je to udarac za dete, kada sazna da ga je majka kupila - kaže nadbiskup osvnuvši se i na pojam veštačke oplodnje, koju takođe smatra kršenjem ljudskog dostojanstva.

- Veštačka oplodnja je teško kršenje ljudskog dostojanstva. Izdvaja se iz kontakta muškarca i žene, mnogi grehovi koje se čine prethodno, ali to je nevažno za one koji ne veruju. Treća stvar, ugrožava se zdravlje žene, jer se bombarduje hormonima kako bi mogla da se uzme jajna ćelija. Prva stvar u veri je problematična, izdvajanje novog života, umetanje doktora koji odlučuje. Uzimanje u svoje ruke odluke, koje od tih oplođenih embriona, koji će imati pravo da se rodi. Po našem zakonu to je još katastrofalnije, jer oni oplođeni embrioni koji su ostali, mogu da se daju nekom drugom, a pošto nema nikakve zaštite u zakonu, mogu da se prodaju i hemijskoj industriji i nekoj drugoj firmi koje se bave veštačkom oplodnjom. Katastrofalne zloupotrebe mogu da se dogode. Imamo toliko dece koju niko ne usvaja. Tu se pokazuje ta ljudska samoživost, jer se tu dovodi u pitanje da se pošto poto želi dete sa svojim DNK, a ne želja za detetom. To je problem ljudskog roda - dodaje.

Đakon, dr Aleksandrom Milojkovim ističe da treba napraviti razliku između surogat majčinstva i veštačke oplodnje

- Surogat materinstvo je potpuno neprihvatljivo za pravoslavnu crkvu jer se upliće treća strana. Što se tiče veštačke oplodnje, ja ipak mislim da tu postoji prostor za ikonomiju. S jedne strane imamo želju supružnika da se ostvare kao roditelji, to je nešto što je bogom dano i blagosloveno, ali imamo problem da to ne mogu da urade na prirodan način. Ne bih se složio da veštačka oplodnja znači potpuno izmeštanje iz odnosa muškarca i žene. Donori nisu prihvatljivi sa aspekta hrišćanske antropologije, ali ovde ima prostora za ikonomiju kada muž i žena žele svoje dete i daju svoj reproduktivni materijal (jajne ćelije i spermatozoide). U samoj veštačkoj oplodnji postoje momenti koji su diskutabilni sa aspekta hrišćanske etike, to je, pre svega, šta sa tzv. viškom embriona. U hrišćanskoj antropologiji, ljudski embrion ima dostojanstvo čoveka. To je možda problematično za širu javnost da razume. Ljudski embrion se kao takav posmatra kao jedna mala ljudska ikona božija. To je ono što je neprihvatljivo i zbog čega ne može da bude ikonomija.

Papa je dozvolio sveštenicima da blagosiljaju parove istog pola.

- Papa je tu potpuno pogrešno interpretiran. Mi ne blagosiljamo njihov odnos, blagosiljamo ih pojedinačno kada dolaze kao par zajedno, a ne njihovu vezu. Reakcija desničarske strane u crkvi, koja postoji, jeste da homoseksualcima nema mesta u crkvi. Ima mesta za sve, ali liturgijski blagoslov ne mogu da dobiju - rekao je Aleksandar Milojkov, dok Aleksandar Ninković ističe da crkva nikada nikoga nije odbijala:

- Crkva nikada nije odbijala homoseksualce. Oni su u crkvi tretirani normalno kao i svaki drugi grešnik. Ovaj dokument Pape je odgovor na ono što se dešava u savremenom svetu, a to je naglašavanje takvih parova. Imamo veliki problem u Nemačkoj, gde se zahteva da se venčaju u crkvi, što nikada neće biti prihvaćeno. Ono što je dokument pokušao da objasni jeste priroda blagoslova. Postoje dve vrste blagoslova. Jedan je liturgijski koji blagosilja delo u skladu s voljom Božijom, a drugi je blagoslov koji tražimo mi grešnici, tražimo pomoć i razumevanje Božije. Kada taj dokument govori o blagoslovu neregularnih parova ili homoseksualaca koji dolaze i traže blagoslov od sveštenika, jasno naglašava da se to ne može raditi u okviru liturgije, ni u crkvi. To je privatni blagoslov sveštenika koji može blagosloviti jedan par - kaže sveštenik Aleksandar Ninković.

Muhamed Jusufspahić kaže da bi on na to gledao onako kako Bog kaže:

- Ja bih tu gledao šta Bog kaže. Zagledao bih se u zloupotrebu položaja tzv. hodžizma, svešteništva, nazovite to kako hoćete, među onima koji to zaista jesu, jer je to samo onaj koji gleda šta je Bog kazao i ne petlja se u pitanja oprosta. Samo je Bog taj koji prašta, a mi možemo jedni za druge da se pomolimo. Tako da, kada je u pitanju surogatstvo, neka vam se ne pričinjava da je ovde odnos dveju dimenzija, koji može da se razdvoji u dve osobe. Nije isto majčinstvo i roditeljstvo. Jedno je roditeljka, a drugo je zaista majka. Majčinstvo je širi pojam od roditeljstva, jer nije svaka roditeljka majka, govorimo kada je to ista osoba. Sada se na tom terenu trguje. To su surogatstvo, zameništvo je normalna pojava i postoji normalan izraz za to kao pojam za razumevanje pojave u domenu dojenja, jer ona majka koja doji, postaje majka po meleku, a nije roditeljka. Treba gledati društvenu dimenziju, treba da se zna ko je roditelj, donor sirovine, da se ne bi dogodilo da se brat i sestra uzimaju. Onda imamo pojave u društvu negativne i na zdravstvenom nivou. Bolest rađa bolest, devijacija rađa devijaciju. Čak bih obratio pažnju i na one banke majčinskog mleka, čiji rukovodioci ne vode računa, a možda je to i sa verske strane različitih uverenja da su brat i sestra po mleku, ako su istu majku zadojili. Samo što se to ukoliko je mleko stavljeno na gomilu ne može razaznati - kazao je Jusufspahić i objasnio kako islamska zajednica gleda na istopolne brakove:

- Imamo nešto što je Bog dozvolio da postoji. Postoji Đavo koji se Bogu usprotivio, ali Bog ga je stvorio, ali ga nije voleo sebi i neće ga odobriti sebi. Postoji razlog zašto je Bog neke pojave stvorio, mogu biti kao naučno nastavno sredstvo za osvedočavanje onih koje je Bog izabrao, pri čemu se ja ne nadobijam Bogu da znam šta je spisak, već živim u neizvesnosti i molim Boga da mi oprosti svaki propust i zaborav. Ovo je ono što je Bog jasno osudio, a jeste ga stvorio da postoji kao pojava. Bog to ne voli, iako je dao da postoji. U tom smislu je i bol uslov za bolje. Kada govorimo o slabostima, ja ne mogu da se ne pomolim za bilo koga, kao što se pomolim za sebe i tu je bezgranično. U mislima da sam blizak sa nekim, a da se nikada nismo sreli, mi smo bližnji zato što nas je Bog zbližio u vremenu i prostoru i van vremena i van prostora. To nije srodstvo, interesna sfera, prema svim bližnjima moramo biti takvi da se Bogu pomolimo za spas njih, kao što se pomolimo za spas nas. Božija volja je koga je stvorio i koga sebi voli - zaključio je Muhamed Jusufspahić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

(Telegraf.rs)