Ovo je prva mapa gradova u Srbiji gde možete videti mrkog medveda: Sve je više "bliskih susreta" sa ljudima

Populacija mrkih medveda u planinskim delovima Srbije je u porastu, pa su sve češći i "bliski susreti" ljudi sa medvedima, a neretko stradaju pčelinjaci, ali se dešavaju napadi i na domaće životinje, što dovodi do štete seoskim gazdinstvima. Samo u pirotskom kraju, u poslednjih nekoliko meseci, bilo je nekoliko ovakvih slučajeva, u jednom su stradale košnice na Staroj planini. Grupa turista imala je nedavno "bliski susret" za medvedom i mladuncem na izletištu Smilovica na Staroj planini, ali na sreću, nike bilo nikakvih ozbiljnijih incidenata.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) pokrenulo je u jugozapadnoj Srbiji projekat "I mede i med, da uvedemo red" koji ima za cilj da spreči moguće štete koje rastuća populacija mrkog medveda uzrokuje u domaćinstvima, voćnjacima i pčelarstvu kao i da podrži razvoj eko-turizma promovisanjem prirodnih dobara koje odlikuju ovo područje.

Preporučujemo

Mrki medved je najveći mesojed u Srbiji sa 3 prisutne populacije: dinarsko-pindskom na zapadu, karpatskom na istoku i istočno-balkanskom na jugu zemlje. Zbog zakonske zaštite ove vrste i male gustine naseljenosti ljudi, broj mrkih medveda se polako povećava što usled nedostatka hrane dovodi do napada medveda na stoku, štete na voćnjacima i posebno na košnicama. Niski prihodi i spore reakcije vlasti u pogledu kompenzacije znače da poljoprivrednici sami sprovode pravdu trovanjem ili odstrelom medveda. Pored ilegalnog ubijanja preti im i gubitak staništa. Stoga je DZPPS pokrenulo projekat koji razvija mrežu lokalnih poljoprivrednika koji žele da u preveniciji šteta nastalih od medveda koriste rešenja zasnovana na prirodi.

Foto: Vukašin Kartalović

"Bilo je prvo potrebno sakupiti podatke o interakcijama sa medvedima u ovom području, slučajeve kada su ih ljudi videli ili kada su načinili neku štetu. Veliki broj ovih podataka smo sakupljali direktno na terenu, kroz razgovor sa poljoprivrednicima, lovačkim udruženjima, upravljačima zaštićenih područja, pogotovo sa predsednicima pčelarskih udruženja koji su nam nesebično ustupili podatke. Sada imamo izrađenu mapu na osnovu koje možemo zaključiti gde se susreti najčešće dešavaju i gde treba najpre reagovati. Ono na šta se ljudi takođe žale jesu administrativni problemi sa kojima se susreću prilikom prijavljivanja šteta nadležnim institucijama", pojašnjava Damir Trnovac, biolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koordinator ovog projekta.

Projekat se realizuje u Zlatiborskom okrugu i delu Raškog okruga gde se nalazi naša najveća populacija mrkog medveda. Pet domaćinstava najugroženijih pčelara će dobiti ograde dovoljno snažne da zaštite imovinu od medveda, a biće posađeno i 300 sadnica autohtonog voća kao izvor hrane za medvede, čime će i u praksi biti pokazano da postoje korisna rešenja zaštite kako za ljude tako i za mrke medvede.

Drugi vid podrške suživotu sa medvedima jesu obrazovne aktivnosti kao i razvoj eko-turizma u ovoj oblasti. Biće napravljen kratak film o prirodnim vrednostima i turističkim potencijalima ovog područja, koji će biti ustupljen lokalnim turističkim agencijama u promotivne svrhe, a sa istim ciljem će biti prikazivan i u lokalnim i nacionalnim medijima. U planu je da se u kratkim video formatima na društvenim mrežama predstave akcije postavljanja zaštitnih ograda, sadnje voća i delatnost pčelara ovog područja, saopštilo je DZPPS.

(Telegraf.rs)