Zabrinjavajući podaci o dečjim brakovima u romskim naseljima u Srbiji: Svaka treća tinejdžerka udata

U Srbiji je trenutno 34 odsto mladih žena iz romskih naselja starosti od 15 do 19 godina udato ili živi u vanbračnoj zajednici, rečeno je u okviru društvenog dijaloga "Oteto detinjstvo - dečji, rani i prinudni brakovi" koji je održan danas u Beogradu, a sa kojeg je poručeno da je ostanak devojčica i devojaka u obrazovnom procesu glavni mehanizam borbe protiv siromaštva i ranih brakova.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov naveo je da problem stupanja u dečje brakove najčešće pogađa pripadnice romske zajednice, odnosno devojčice, i da ih stavlja u podređeni položaj jer dovodi do siromaštva i napuštanja škole.

Preporučujemo

"Takođe stvara ekonomsku zavisnost devojčica od porodice u kojoj se nalaze i dovodi do trudnoće i porođaja u maloletničkom dobu koje potencijalno mogu ozbiljno ugroziti zdravlje majke i deteta", rekao je Žigmanov.

Naveo je da je stupanje u rane brakove karakteristično za siromašne romske porodice čiji članovi imaju dva, tri ili četiri razreda osnovne škole ili su nepismeni.

"Potrebna je sistemska reakcija svih nadežnih institucija, a potrebno je i hitno pojačati aktivnosti na prevenciji dečjih ranih brakova, sprovoditi ih umreženo i kroz učešće i pristup svih relevantnih i državnih, društvenih, ali i aktera iz romske zajednice", poručio je Žigmanov.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović ukazala je da dečji brak, pre navršenih 18 godina predstavlja ozbiljnu povredu ljudskih prava devojčica i da su posledice toga katastrofalne, jer se stupanjem u takve brakove podriva njihova zdravstvena i psihološka dobrobit.

"Uporna praksa sklapanja štetnih tradicionalnih dečjih brakova sputava ne samo devojčice i žene, već i cele zajednice u kojima one žive. Preduzimanje mera za iskorenjivanje prakse dečjih brakova izuzetno je važno za zaštitu devojčica i borbu protiv rodne neravnopravnosti i siromaštva, ne samo na lokalnom već i na globalnom nivou", rekla je ona.

Ministarka je ukazala i da je 34 odsto mladih žena starosti od 15 do 19 godina iz romskih naselja trenutno udato ili živi u vanbračnoj zajednici, te da podatak govori dovoljno o tome koliko je taj problem prisutan u našem društvu.

Đukić Dejanović je istakla da Ministarstvo prosvete intenzivno radi na unapređivanju dostupnosti kvalitetnog obrazovanja za sve pripadnike osetljivih društvenih grupa, među kojima su i pripadnici romske nacionalne manjine.

Navela je da je u tom cilju tokom poslednje dve školske godine, preko afirmativnih mera u srednje škole, upisano 4.962 učenika romske nacionalnosti od kojih je 48 odsto devojčica.

Istakla je i da je za pripadnike romske nacionalnosti obezbeđeno stipendiranje, kao i da je unapređeno angažovanje pedagoških asistenata za podršku romskim učenicima.

Ministarka kulture i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Maja Gojković rekla je da je Vlada Srbije rodnu ravnopravnost i puno ostvarivanje ljudskih prava postavila u sam vrh svojih prioriteta, a da je Srbija i globalno prepoznata kao zemlja sa istaknutom posvećenošću iskorenjivanju dečjih brakova.

"Svačije detinjstvo moralo bi da bude ispunjeno bezbrižnošću, lepotom i verom u budućnost njihovog života. Sve dok svedočimo bilo kojem obliku njegovog ugrožavanja, a posebno neprihvatljivom sklapanju dečjih, ranih i prinudnih brakova, neophodan je dijalog na ovu temu i odlučno delovanje na sprečavanju i iskorenjivanju ovog tipa društvenih devijacija", poručila je Gojković.

Gojković je upozorila da rano stupanje u brak predstavlja neprirodni tok prekida detinjstva i njegove negativne posledice po pravilan i potpun fizički i psihički razvoj su višestruke i složene.

"Devojčice su dodatno pogođene neposrednim zdravstvenim posledicama usled preranih porođaja, ali i nasilja u porodici koje prati njihov sveukupno nepovoljan položaj. Za sve nas upozoravajući je podatak da one čine više od 95 odsto žrtava dečjih brakova, prema izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu za 2022. godinu", ukazala je Gojković.

Gojković je istakla i da se dečji, rani i prinudni brakovi dešavaju u opštoj populaciji u Srbiji, najčešće u seoskim sredinama, kao i da su u značajnoj meri posledica siromaštva.

Gojković je pojasnila da ova pojava ipak ostaje najrasprostranjenija među decom romske nacionalnosti, koja čine 63 procenta ukupnog broja identifikovane dece žrtava dečjeg braka.

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić navela je da

je dečji brak jedan od oblika nasilja nad devojčicama i da prema tom problemu mora da postoji nulti stepen tolerancije.

Podsetila je da na izmene porodičnog zakona kojima se onemogućava stupanje u brak pre 18 godine, ali je izrazila skeptičnost da će se time rešiti problem.

"Brak je institucija u okviru koje se stvara ono najsvetije - porodica, kao izvor iz kojeg crpimo svu svoju snagu", rekla je Kisić.

(Telegraf.rs/Tanjug)