Majke u Srbiji sinoć nisu spavale: Kako je slučaj nestale Danke (2) istovremeno slomio i ujedinio građane
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Mama dve bebe
Kaže dr. Da prevazidjemo strah... Kako jedan roditelj može da prevazidje najveći strah koji postoji na svetu? Nikako. Svaki normalni roditelj se brine i plaši da se baš ovo ne dogodi njegovom detetu, a vidite i sami da se dogadja iznova i iznova. Kako jedna majka da bude mirna ako zna da se pedofili i ubice puštaju na slobodu? Ne znam čemu se nadate, da su se promenili? Da im se u mozgu sve posložilo? Da su se pokajali? Dokazali ste i javno nam govorili kako je to nemoguće a opet ih puštate. Kradu nam decu po ulicama, svako malo u nekoj grupi se pojavi ”pažnja roditelji u blizini osnovne škole...”, ”pažnja roditelji, čovek jurio devojčicu” itd. I sad kad se opet dogadja da nestane dete, čitamo, osvežavamo, nadamo se da je dobro i to ne ”kao da je naša” JESTE NAŠA. U našoj zemlji, kilometar više-manje od naših beba i dece. Kako da spavamo? Kako da budemo mirni? Prvo Ribnikar, dušu smo isplakali sa tim roditeljima. A sad opet. Znate li šta je još gore? Ove proročice, baba Vange, što sole ranu. Zavežite. Ovi komentari za roditelje. Sram da Vas bude. Svi grešimo. Svi pogledamo u telefon, svi skrenemo pogled, samo smo MI IMALI VIŠE SREĆE. Prestanite da osudjujete tu majku. Ja je itekako razumem. Budite vi sa dve male bebe sličnog uzrasta 24h. Ako sastavi 4 sata sna i to je dobro. Verujte da znam. To ne znači da nije brižna majka, daje sve od sebe kao i svi mi. Imajte razumevanja i podrške, ućutite ako nemate lepu reč. Molite se kome god da se molite da se dete pronadje živo.
D
Istina, samo mi je ona u glavi.
Ana
Sve je bas tako. Ali sve: uzemirila sam se, zabrinula, rastuzila sinoc.. nece san na ovi i kraj. Zeludac mi se u cvor zavezao jutros kad sam procitala da nema pomaka. Jadno dete, pa to je beba jos. Uzas. Sem da mislim na nju nista ne mogu da uradim.