Teodor (4) je ČUDO od deteta! Zna da izračuna svaki zadatak, brojke su mu igra, a pred spavanje čita o svemiru

"Koliko je 2x2x2x2x2x2x2x2?" "128", odgovara kao iz topa četvorogodišnji Teodor Grubački iz Zrenjanina svom tati. Ovaj dečak poznat je kao maleni genijalac, a svako ko ga upozna uveriće se i zašto. Teodor neverovatnom brzinom rešava sve matematičke operacije koje se pred njega stave. Iz glave računa korenovanje, sabiranje velikih brojeva, množenje i deljenje, i sve to kroz igru. Njegovi roditelji Danijela i Srđan kažu da su već navikli na Teodorova interesovanja, a najfascinantnije od svega je činjenica da je mališan sve ovo naučio sam, bez ičije pomoći.

Mama Danijela voli da kaže da njen sin ima dve ljubavi, a obe su beskonačne. Pored matematike, Teodora privlači i svemir. Zna da nabroji sve planete Sunčevog sistema, ali i one patuljaste. Savršeno raspoznaje sve države i obožava na globusu da pokazuje roditeljima gde se koji narod nalazi... Maleni Zrenjaninac sve ovo radi sa osmehom na licu, igrajući se. Za njega, nijedna od ovih stvari ne predstvalja nešto veliko. Sve su to igračke i sredstva za zabavu.

"Vidiš, ovde sam napisao brojeve od 25 do 450. 25 puta 18 je 450", pojašnjava nam Teodor dok na svojoj omiljenoj tabli ispisuje niz brojeva. 

"Pa, kada si ti naučio ovako da računaš?", pitamo ga, a on nam stidljivo, kroz osmeh odgovara: "Sada".

Teodorova majka nam kaže da prvi put primetila da dečak zna da broji kada je imao samo godinu i po dana. Tada je naučio da nabraja do 10. Kako je vreme prolazilo, njegovo matematičko umeće se razvijalo sve više i više, te danas zna mnogo kompleksnije operacije. Na početku, njegovo znanje bilo je šokantno i za roditelje, ali su se vremenom navikli, te sada već znaju da će svakog dana od Teodora čuti nešto novo.

"Prve znakove da zna matematiku primetila sam sa njegovih godinu i po dana. Tada je naučio da broji do deset, a onda postepeno dalje. Počeo je da računa sa 3 godine. Videli smo da je krenuo prvo da sabira, pa oduzima, a sada i množi. On je sve sam to shvatio. Jedini naš udeo je bio to što kada smo videli da ga zanima matematika, kupovali smo igračke koje su vezane za matematiku. Podržali smo njegovu ljubav, ali ga nismo nikada navodili. Bilo je neverovatno kada smo videli da on sam zna da računa, iznenađujuće. Ipak, videli smo da radi sve sa lakoćom. Na primer, kada je naučio da broji do 10, on je sam posle toga shvatao šta ide dalje, onda je to išlo postepeno - prvo od jedan do 10, pa do 20, pa 30... On je to logički shvatao i onda sam i očekivala da će te stvari naučiti lako i ranije, ali ne ovoliko rano i ovoliko ranije", pojašnjava njegova majka za naš portal.

Njegovo znanje donelo mu je i nagradu. Skoro je učestvovao na takmičenju koje se održalo u Indiji i osvojio srebrnu medalju. Teodor je bio najmlađi takmičar, a test je trajao samo četiri minute i rešavao se onlajn.

"On je osvojio srebrnu medalju u Indiji na onlajn takmičenju. Od kuće je radio sa uključenom kamerom i zvučnikom, to se sve pratilo. Trajalo je 4 minuta i on je rešavao zadatke na klik. Takmičio se u prvoj kategoriji jer je u školici aritmetike završio prvi modul. Osvojio je srebrnu medalju, što je sjajno, s obzirom na to da je bio najmlađi takmičar. Tu su obično mlađa deca, ali on je i od njih bio najmlađi", kaže ponosna mama.

Iako su vaspitačice odmah primetile da je Teodor drugačiji od druge dece, Danijela i Srđan nisu želeli da se ta razlika stavlja u prvi plan. Kako nam objašnjava majka, želi da njeno dete oseti čari detinjstva, da uživa u igri, u socijalizaciji sa svojim vršnjacima. Matematika će uvek biti tu kao njegova velika ljubav, a dete će biti samo jednom.

"Ja sam im rekla da mi je najbitnije da se on u vrtiću druži sas decom i razvija socijalni aspekt, a ovo njegovo držimo po strani da razvija u školici ili kod kuće. On to ne može da sakrije skroz. Vaspitačice ga navedu da neke stvari odradi kroz računanje. Recimo, ako neće da jede, one mu kažu hajde sada da brojimo zalogaje... Iskreno, takve metode koristim i ja kod kuće. Često kada nešto neće, nateram ga kroz matematiku. S obzirom na to da je takmičarski nastrojen, nekad mu kažem i da se takmičimo ko će prvi nešto da završi, pa ga tako navedem", kaže ona kroz smeh.

"Tata, koliko je 1.368.000 puta 760?"

Tata Srđan kaže da još ni oni nisu otkrili dokle doseže Teodorovo umeće. Potvrđuje Danijeline reči da svaki dan saznaju nešto novo, a dešava se da ih sin probudi sa pitanjima koja bi većini ljudi bila nebulozna. Ipak, Teodoru su od presudnog značaja i ne prestaje da razmišlja o njima dok ne nađe odgovor.

"Svakim danom upoznaje nove operacije. Skoro je otkrio koren. Sada umesto puta piše koren. Dosta informacija traži i od nas. Dešava se da me probudi ujutru sa pitanjem "koliko je 1 368 000 puta 760". On drži to pitanje sve dok ja ne uzmem digitron da izračunam. Kad dobije informaciju onda je miran. Interesuje ga sve što je nedostižno", priča nam otac.

Osim matematike, interesuje ga i svemir. Često uzme svoju belu tablu i traži tati da mu crta planete, a onda ih on imenuje. Jedna od omiljenih igračaka mu je maleni Saturn, od kog se ne odvaja.

"On nije svestan da je to što on zna posebno. To je njegova igra. On se interesuje i za svemir, nebeska tela, planete, zvezde, komete, svemirske stanice. Voli da uzme globus i pokazuje gde mi živimo, koja država je najveća, koja najmanja. Čak ga i te stvari interesuju. Zna da nabroji sve planete, čak i patuljaste, najveće sunce u poznatoj galaksiji i najmanje. Zna Jupiterove mesece...", pojašnjava nam Srđan.

S obzriom na to da ne postoji literatura za toliko malo dete koje je ljubitelj prirodnih nauka, roditelji moraju da budu veoma kreativni. Zato, Srđan redovno izmišlja priče i bajke o brojevima i planetama kojima uspavljuje Teodora.

"Ne postoje knjige za ovako malo dete. To su tako neke šarene knjige sa planetama i to mu čitamo kao bajke uveče. On to traži. Omiljena priča mu je moja izmišljena "mali 1 i mala četvrtina idu u potragu za drugarima". Priče za laku noć su mu knjige o planetama, a jednom me je terao da mu čitam množenje brojeva sve do 99x9. On vidi brojeve u svemu. Mi smo navikli na njegov tempo i želju. On svojom igrom vodi nas, iako je njegova igra nekada malo dosadna jer se svodi na 1,2,3 koja je baza za ostalo", šali se Teodorov tata.

"Želim da bude dete"

Danijela je na svog sina preponosna, a pogotovo što uz pohvale na račun njegovog znanja dobija pohvale i na račun vaspitanja. Svi za Teodora kažu da je jedno fino i dobro dete. Vrlo je zaštitnički nastrojen, što već pokazuje kada je u pitanju njegov mlađi brat. Ipak, Danijela mu želi da bude dete sve dok to može. Smatra da će brojevi, planete, množenje i deljenje uvek biti tu, a detinjstvo prolazi brzo i nikada se ne vraća.

"Ja mu želim da odraste u osobu kakvu smo i mi. Mislim da smo i tata i ja dve tolerantne i razumne osobe, dajemo podršku i deci i prijateljima. Za sada mi je najbitnije da on i dalje bude dete, da proživi bezbrižno detinjstvo, a kasnije se nadam da će imati priliku da pkaže sve što zna i da možemo da ga usmerimo u svemu tome, da ima neku perspektivu. Za sada je ovo super i dovoljno", zaključuje ponosna mama.

(Telegraf.rs)