Zvonimir Simić sa Kosmeta više nije sam: Njegova teška životna sudbina mnoge je ganula, dobio je pomoć u hrani

Zvonimir Simić više nije sam, pošto su u njegovu zaštitu stali i brigu o njemu preuzeli načelnik Gnjilanskog okruga Davor Petković sa saradnicima, posle pisanja portala Telegraf.rs. o njegovom stradanju.

Simiću je dopremljena znatna količina hrane i drugih potrepština koje će mu, kako veli Petković, biti dovoljne da mesec, dva dana ne radi pod nadnicu i ne dovija se da li će imati golo parče hleba da jednom dnevno pojede.

Preporučujemo

"Posle pisanja Telegrafa saznali smo za njegovu tešku sudbinu i odlučili da sve kapacitete stavimo u funkciju rešavanja njegovog socijalnog statusa“, kaže Petković.

Veli da je dopremljena pomoć samo deo pomoći koja će Simiću biti dopremljena narednih dana, a za to vreme administracija okruga je kod Centra za socijalni rad pokrenula postupak za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć.

Takođe je uspostavljen kontakt sa Narodnom kuhinjom "Majka devet Jugovića" preko koje bi Simić trebalo da dobija redovno topli obrok.

Simić je nepismen i nema žiro račun u banci i zato mu pomoć, kako dodaje Petković, može biti dopremljena samo direktno na ruke ili posredstvom neke od nevladinih ili vladinih organizacija.

Simić, zahvalan ljudima dobre volje, ponovio je da živ neće napustiti Poneš i ostaviti dedovinu, zbog koje je u više navrata bio meta.

Pokušali su, kako je ranije ispričao, da ga ubiju. Znali su ako njemu ode glava da će im ostati više od osam hektara zemlje i da će njegovim ubistvom biti pokrenuto iseljavanje cele familije Simić koja živi na rubu sela u delu oslonjenom na novu trasu auto-puta Gnjilane - Uroševac.

Albanac Dž. Š. iz snajperske puške ranio ga je 29. oktobra 2001. godine dok je s komšijama sekao drva za zimu u šumi udaljenoj oko kilometar od centra Poneša.

Po povratku iz bolnice u Smederevu gde je lečen zbog prostrelne rane u predelu levog ramena na kapiji mu je Dž. Š. stavio nož pod grlo i zapretio da će biti zaklan ukoliko se ne iseli.

Sve je preživeo, ali bi ga, kako je rekao, glad oterala pod zemlju jer više nema snage da radi pod nadnicu, da jednom rukom drži motiku i kopa tuđe njive kako bi sebe prehranio.

(Telegraf.rs / N. Zejak)