Jedva sam se rešila vajber grupe iz vrtića, a ova u školi još je gora: Urnebesna priča mame iz Novog Sada
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Selo
Mi na selu nemamo tih problema. Naprotiv. U generaciji mog deteta ima 5 redovnih predškolaca. Dođu ti njih četvoro,igraju žmurke ili fudbal u dvorištu, napraviš jednu tortu, umesiš picu, malo im secneš suvog mesa i kupiš dva soka. Vreme nije ograničeno jer se mi roditelji poznajemo od ranije. Nebitno je da li će oni doći po dete kada namire posao ili ću ga ja vratiti. Uglavnom,fajront je pred mrak kada deca baldišu od trčanja. Samo mi je žao što ih je malo .
Vojislav
Zena potpuno u pravu, a ne postoji racionalno objasnjenje zasto su roditelji toliko optereceni i po pravilu najpametniji bas u Srbiji.
Dedi
To vreme ćaskanja po grupama, bolje posvetite svojoj deci; ne prebacujte svoje nesposobnosti na druge. Kakvi školski rodjendani, skupi decu iz familije da se upoznaju.