Majka i 5 dece sami na vrhu Pešteri, oko njih zveri i divlje svinje: Pate za umrlim ocem, ali ovo su obećali

Na ograncima Pešterske visoravni postoji kućica koja se ne može pohvaliti prostranstvom, ali količinom ljubavi kojom je ispunjena zasigurno da može. Ipak, tuga koju je ovu ljubav na trenutak prekinula, nakon što ih je muž i otac Zoran napustio pre dva meseca, nastaviće da boravi zajedno sa njima. Porodica je ostala bez najvećeg oslonca i "glave kuće", ali napominju da se njihova borba neće zaustaviti baš zbog njihovog Zorana.

Samohrana majka se bori sa svakodnevnim obavezama, problemima, ali i ako joj je mnogo teško, ne želi ni da pomisli da odustane zbog svoje dece, koja joj pomažu koliko god mogu.

Preporučujemo

Jako joj je bitno da svoju decu izvede na pravi put i da od njih napravi prave borce, pa je tako danas ona za svoje dve ćerke i tri sina i majka, ali i otac. Pokušava da suzbije emocije kada govori o mužu, ali iskreno ističe da je teško, jer im je on bio sve.

Jedna činjenica stoji kao teg na njihovim plećima - majka sa petoro dece živi sama na Pešteru. Da bi nabavili osnovne namirnice moraju da prevale kilometre i kilometre kroz divljinu, čak do grada i u tome im pomažu komšije. Vodu za piće donose sa izvora koji je daleko od kuće, ali i skupljaju kišnicu da bi se kupali ili oprali sudove.

"Struje u kući ima, grejemo se na drva. Sada nije toliko hladno jer ima sunca. Vodu nemamo, za piće donosimo sa izvora, a ovako skupljam kišnicu, pa je koristimo za sve što nam treba. Teško je, ali šta ću, moram zbog dece. Treba brinuti i o deci, ali i o domaćinstvu, pomažu mi i oni kad mogu", započinje razgovor Enela Paunović, za Telegraf.rs.

Ne kriju da im figura supruga i oca mnogo fali, sa suzama u očima ga svakodnevno spominju, najteže joj je zbog dece i njihovog odlaska u školu. Naime, njen pokojni muž Zoran vozio ih je do škole, koja je daleko od kućice u kojoj žive, međutim, danas je sve drugačije. Divljih životinja ima, pa ju je strah da ih pusti same. Mališani ustaju pre zore po mraku i opakom mrazu kako bi se spremili i stigli na nastavu.

"Ponekad ih ja vozim do škole, ali auto mi je sad u kvaru, pa nisam u mogućnosti, ali ih ispratim pešaka, ponekad ih i komšija odveze. Mnogo je teško bez Zorana, ovde kod nas ima i divljih životinja. Viđamo i vukove, ali i divlje svinje", priča Enela.

Život sa decom iziskuje mnogo toga, kako odricanja tako i žrtvovanja, a ova hrabra majka drhtavim glasom ističe da joj je jako teško da izdržava petoro dece i domaćinstvo sama, sa dodatkom koji je minimalan, a uz to imaju i životinje koje im pomažu da prežive. Od kako je vest dospela u javnost, veliki je odziv, a pomoć stiže sa svih strana. Enela se nada će se njen problem uskoro bar malo olakšati.

"Imamo trenutno dve krave, i dvadeset ovaca, primam i dodatak koji nije veliki, treba sve to podmiriti kako za decu tako i za domaćinstvo. Od kako su ljudi čuli za naš problem, odziv je veliki, zovu i odavde i iz inostranstva, dosta pomažu i komšije i ljudi iz okolnih sela, hvala im na tome", završava razgovor majka.

Dok je Zoran bio živ, Enela i deca imali su oslonac i podršku, tada im se činilo da im je ljubav koju imaju i više nego dovoljna i da im ništa nije teško, dok se pre dva meseca nisu susreli sa tragedijom i čini im se kako se srušilo sve. Apelujemo na ljude dobre volje i koji su u mogućnosti da pomognu ovoj porodici koja zaslužuje sve kao i druge porodice, a to je definitivno normalan život.

Oni neće odustati, borbeni duh je prisutan i želja da nastave tamo gde je njihov Zoran stao. To su jedni drugima obećali.

(Telegraf.rs)