Ovo je jedna od najtužnijih priča u Srbiji: Otac živi dve ulice od mene, kad se sretnemo okrene glavu

Nije to otac. To je nus produkt ljudskog organizma. I to onaj veliki nus produkt. Voli svoju porodicu, voli svoju mamu I baku, jer one su te koje te vole. A što se onog produkta tiče, kad se približi vreme da ide Bogu na ispovest, pokušaće da traži oproštaj I opere savest. Kao da je savest platno koje se može oprati u veš mašini. Ćerka I ja, ocu moje ćerke, koji se tako poneo, nismo oprostile. Neka mu Bog oprosti, a ćerka I ja ne može.

Život je težak, život je škola. Ljudske sudbine su takve da bi svako trebao da prespita sebe i svoje postupke. Nadam se da će ovaj čovek biti srećan sa svojom porodicom i da će biti najbolji otac na svetu. Nadam se da će ta sreća i ljubav da mu ispuni srce i da će zaboraviti svoje nesretno detinjstvo. Svi grešimo, treba praštati, voleti i poštovati druge ljude, nismo mi tu da sudimo, tu je Bog da sudi.

Mnogi su izgubili roditelje u saobraćajkama pa se tako i Ti ponašaj jer u suprotnom još više ćeš se razočarati ako ne želi ni ruku da Ti pruži ?

Kao Miroslav Ilic. Zalosno jako. Naprave dete pa onda "nije moje". Kako da ne Big sve vidi

Strasno. Ima takvih primera i primera.