Kad je počela NATO agresija, moj tata je prvi poleteo iz Niša: 3 dana mu nije bilo traga, onda se desilo čudo

Kada je počelo NATO bombardovanje na bivšu Jugoslaviju, Iljo Arizanov bio je prvi pilot koji je poleteo sa niškog aerodroma. Njegov avion pogođen je na teritoriji Kosova i Metohije. Svi su mislili da nije preživeo, a kada se pojavio u Prištini nakon čitava tri dana, niko nije verovao svojim očima. Iljo je nažalost preminuo 2011. godine, ipak, iza njega je ostala ova neverovatna priča, ali i ćerka Nataša (28) koja je danas deo Vojske Srbije i koja sa ponosom čuva uspomenu na svog oca.

- Ja se tog momenta ne sećam, bila sam jako mala, ali moja sestra je starija, pa se seća. Pričali su mi da se tata taj dan javio kući da kaže da će otići za Niš. Posle toga više nije bilo kontakta sa njim sve dok se nije vratio iz svog tog napora koji je doživeo tri dana kasnije i tada smo saznali da je sve u redu i da je preživeo pad aviona - počinje Nataša svoju priču za Telegraf.rs.

Objašnjava nam da je Iljov avion pogođen na teritoriji Kosova i Metohije, te je pao u reonu Crna Reka-Đakovica. Od tada, Arizanov više nije mogao da stupi u kontakt sa komandom, a onda je krenuo peške preko šuma i brda i tri dana kasnije pojavio se živ u Prištini.

- Njegov avion je pogođen na teritoriji KiM. Pao je negde u reonu Crna Reka - Đakovica i nije mogao da stupi u kontakt sa našom komandom. Zato je odlučio da se samostalno vrati do aerodroma Priština sa stvarima koje je imao kod sebe. Nije imao ni hranu ni vodu. On se kretao noću, a danju se skrivao kako ga neprijateljske snage ne bi uhvatile i uspeo je za 3 dana da dođe do aerodroma. Kada su ga videli svi su bili vrlo iznenađeni, niko nije očekivao da će uspeti da se vrati. Tada je transportovan za Beograd. Neposredno posle toga krenuo je na hitne lekarske preglede, gde je ustanovljeno da je došlo do zdravstvenih probema zbog silnih napora koje je preživeo, a ubrzo je i penzionisan - objašnjava njegova ćerka.

Iako Nataši otac nikada nije pričao o ovom nemilom događaju, stalno ju je vodio na aerodrom. Još kao devojčica, Nataša je sedela u avionima pored iskusnih pilota i tada se razvila njena ljubav ka vojsci.

- On meni nikada nije pričao o vojsci, ali me je stalno dovodio na aerodrom i ja sam stalno bila u avionima i pored njih. Mnogo sam volela da dođem ovde. Ta ljubav se razvila još od moje četvrte godine, tada je krenula ljubav prema avijaciji. On nikada nije pričao o tome šta mu se dogodilo tih dana, ali je voleo da dođe na aerodrom i priča sa svojim kolegama o letenju. Tako je nekako nastala ta ljubav - priseća se naša sagovornica.

Nažalost, Iljo nije dočekao da vidi ćerku u uniformi. Preminuo je 2011. godine od posledica srčanog udara, a Nataša je odlučila da se pridruži Vojsci Srbije. Iako joj je prva želja bila da postane pilot, sudbina ju je odvela u drugom pravcu. Danas je referent za snabdevanje u grupi za logistiku u 24. vazduhoplovno-tehničkom bataljonu na aerodromu u Batajnici.

- Ja sam primarno htela da budem pilot, ali nisam prošla rigorozne zdravstvene preglede i onda sam odlučila da upišem smer logistika odbrane, odnosno snabdevanje koji se bavi generalno ubojnim, pogonskim sredstvima i rezervnim delovima za celu vojsku. Ja sam imala tu sreću da dobijem posao baš na ovom aerodromu. Trenutno radim u 24. vazduhoplovno-tehničkom bataljonu gde se bavim snabdevanjem. Referent sam za snabdevanje u grupi za logistiku. Kolege i ja se bavimo time da svi vazduhoplovi imaju sve što im je potrebno da bi mogli da izvrše svoj let - navodi ova mlada devojka.

S obzirom na to da nije mogla da leti, Nataša je odlučila da učini sve što je u njenoj moći kako bi u svojoj karijeri pomagala pilotima. Kako kaže, preporučuje svim mladima koji gaje istu ljubav da upišu Vojnu Akademiju i da se ne plaše neuspeha.

- Ja preporučujem svim mladima koji žele da budu deo Vojske Srbije da pokušaju, pogotovo oni koji žele da upišu Akademiju, da se ne plaše da neće uspeti. Smatram da treba voleti ovaj posao da bi se radio pravilno i nadam se da mladi žele da rade u vojsci i da će im to biti neki cilj u budućnosti - priča Nataša.

Navodi da ovaj posao iziskuje dosta ljubavi, truda i posvećenosti, ali da njene kolege i ona uvek imaju vremena za svoj privatan život, porodicu i društvo.

Nataša kaže da je jedan od najvećih benefita ovog posla neprocenjivo iskustvo koje je stekla, ali i uspomene koje će zauvek pamtiti. Jedna takva bila je i vojna vežba Šabla.

- Najlepše iskustvo mi je bio odlazak na vojnu vežbu Šabla gde sam videla uživo i izbliza kako sve funkcioniše kada je u pitanju bojevo gađanje, odnosno kada se koriste i ubojna sredstva i sve to što mi ovde radimo tamo je bilo primenjeno - zaključuje ova devojka.

(Telegraf.rs)