Lekar objašnjava ko je na udaru srčanih oboljenja: Kako prepoznati i sprečiti infarkt miokarda

U Srbiji od karidovaskularnih bolesti umre oko 50.000 ljudi, dok smo po broju obolelih zauzeli treće mesto u svetu. Faktori rizika mogu biti pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost, kao i nasledni faktor. Kao što vidimo, na neke stvari možemo uticati, pa tako treba menjati loše navike i okrenuti sa ka zdravom životu.

Preporučujemo

Koliko je prevencija važna u emisiji "Zdravo sa Ivanom" razgovarali smo sa prof. dr Predragom Mitrovićem, karidologom UKCS.

Bez obzira na starosnu dob, kod mnogih se javlja ubrzani rad srca, te su se mnogi pitali da li je to posledica kovida ili je u pitanju takav trend.

- Više od 70 odsto populacije ima povišen krvi pritisak. Nije bitno da li je nasledna predispozicija u pitanju ili smo ga stekli usled stresa i načina života, krvni pritisak je dosta zastupljen i jako je bitno kontrolisati ga, uzimati lekove. Naš narod nije svestan koliko krvni pritisak rastura naše srce. Jako je bitno lečiti se od pritiska, lekovi su tako napravljeni za pritisak da možete da ih pijete od 15. godine i da živite 100 godina, zato je bolje uzimati terapiju nego izbegavati je. Naš narod beži od lekova, a to nije dobro kada je pritisak u pitanju, objašnjava profesor Mitrović.

Negde do 30. ili do 35. godine epizode tahikardije, ubrzanog srčanog rada su normalne, objašnjava lekar, jer tada imamo i razvoj srca i srčanog mišića.

- Smatra se da tek oko 30. naše srce je konačno dostiglo sve svoje parametre. Ono što je bitno kada smo mladi je da na taj srčani rad mogu uticati različiti faktori, pušenje, energetska pića, neispavanost, opterećenje, unos alkohola, što može uticati i na nas. Recimo, duvanski dim, ako pušite ili ste pasivan pušač, to takođe može izazvati tahikardiju - objašnjava profesor Mitrović.

Kada je potrebno otići lekaru, koliko puta godišnje treba uraditi pregled, ali i kako prepoznati simptome infarkta, možete pogledati na videu sa početka teksta.

(Telegraf.rs,/Ona.rs)