Platila psihologa da bi mu ispričala kako je provela dan: Ispovesti žena koje su shvatile da su gubile vreme

Privatni i poslovni problemi počeli su da je guše, pa je hitno morala da potraži stučnu pomoć, međutim, nije ni slutila da će samo izgubiti vreme, a da pravo rešenje nije ni na vidiku. Beograđanka Dragana T. posetila je psihologa i za seansu izdvojila 5.000 dinara samo kako bi ispričala kako joj je protekao dan, nakon toga duboko se razočarala.

Ona je tragala za dobrim psihologom, a budući da su društvene mreže zatrpane raznim predlozima i reklamama često dolazimo u nedoumicu kako odabrati pravog koji će nam pomoći. Tako je i Dragana naišla na dobru reklamu na Instagramu, cena je bila prihvatljiva, 5.000 dinara, međutim umesto dijaloga vodila je monolog, pa se seansa pretvorila u pravi debakl.

Preporučujemo

- Imala sam nekih privatnih i poslovnih problema i odlučila sam se za stručnu pomoć, međutim ceo taj razgovor protekao je tako što me je ona samo slušala, ali prvi razgovor mi nije naplatila, kako bi se upoznala sa situacijom. Međutim, naredni je koštao 5.000 dinara, i on je protekao identično kao prvi. Opet me je slušala - priča naša sagovornica.

Kako dodaje, nije očekivala da će preko noći rešiti njen problem, ali je verovala da će joj dati ključ rešenja, model kako bi se lakše suočavala sa problemima.

- I treći susret protekao je identično, rekla je, pričajte kako je izgledao vaš dan i onda sam joj ispričala, platila još 5.000 dinara, i tako smo završile - otkriva Dragana.

Nije redak slučaj da psiholog i pacijent nisu kompatibilni, te da je potrebno da potražimo drugog. To se dogodilo i Mariji iz Beograda koja je nakon nekoliko susreta shvatila da nije na pravom putu.

- Išla sam na nekoliko terapija i shvatila sam da se ne pomeramo sa mrtve tačke. Osećala sam se kao da je tu samo da me sasluša, a ne da mi da smernice za rešavanje problema koji sam imala. Trebalo mi je usmerenje i tehnike kako da prevaziđem fazu u kojoj sam bila. Dobila sam objašnjenje, ali sve se svelo samo na to. Najviše mi je smetalo nametanje zakazivanja sledeće terapije i stalno ispitivanje kad ćemo opet zakazati. To mi je stvaralo dodatni pritisak i nisam se osečala prijatno - kaže Marija iz Beograda za Telegraf.rs.

Saveti stručnjaka 

Psiholog Violeta Zoraja u razgovoru za Telegraf.rs podelila je i nekoliko saveta, kako da pronađemo psihologa, i koji je najbolji način da se uverimo u njegovu stručnost.

- Psiholog i psihijatar nisu psihoterapeuti. Oni to postaju kada završe potrebnu edukaciju, koja traje četiri i više godina, uz brojne sate ličnog rada i supervizije. Tek tada i jedino tako postaju sertifikovani psihoterapeuti sa licencom i potrebnim sertifikatom o vrsti terapije kojom se bave. Do pravog psihoterapeuta ljudi mogu da dođu po preporuci ili tako što će istraživati po internetu i videti reference koje osoba koja se predstavlja ima - rekla je psihološkinja Zoraja.

Ona je objasnila da do konačnog izbora, da li je neki dobar za nas ili ne, možemo doći nakon što uđemo u komunikaciju sa njim i stvorimo odnos u kom se osećamo sigurno. Za sve to ključno je poverenje.

- Potrebno je da se osećate prihvaćeno, podržavajuće i neosuđujuće. Prvi kontakt se obično ostvaruje telefonski i zainteresovani klijent može da pita sve što ga u vezi sa zvanjem koji terapeut ima interesuje, kao i da tom prilikom sazna i ostale informacije koje su za njega značajne. Na prvoj seansi, koja je predviđena za međusobno upoznavanje kao i upoznavanje sa razlogom dolasaka, klijent može detaljnije da pita sve što ga zanima i tako pokuša da oseti da li je osoba sa kojom razgovara, osoba u koju može da ima poverenja, sa kojom lako komunicira, kao i da vidi da li je psihoterapijski modalitet koji terapeut koristi adekvatan za rešavanje problema zbog kog se obratio za pomoć - kaže ona.

Znak da smo na dobrom putu u rešavanju problema je poverenje koje mora da vlada u međusobnom odnosu. Treba da možemo da se opustimo, da budemo iskreni, da je naš unutrašnji osećaj posle seanse dobar.

- U terapiji povremeno dođe do zastoja, otpora. To je očekivani deo terapijskog procesa. Na tim otporima se radi, oni se prevazilaze i terapija nastavlja dalje. Ukoliko klijent tokom terapije ne oseća željeni napredak, to svakako treba da saopšti terapeutu, pa da zajedno provere o čemu se radi. Moguće da je u pitanju klijentov otpor prema promeni ili pak nešto drugo. U svakom slučaju klijent može u bilo kom trenutku da promeni terapeuta ukoliko oseti da daljim radom sa njim neće postići željeni cilj. Isto tako i terapeut u nekim slučajevima može klijentu, za dobrobit klijenta, predložiti promenu terapeuta - upozorava ona.

(Telegraf.rs)