"Plašio sam se da zatvorim oči i zaspim": Miloševa priča o životu nakon otmice i životu u tamnici nedelju dana

Miloš Jakovljević (32) danas, 14 godina nakon otmice i boravka u mračnom podzemnom tunelu iz kog se hrabro i domišljato izvukao i spasao izopačenih ruku otmičara, živi u Beogradu, radi kod oca i bavi se snimanjem reklama, filmova i serija.

- Moji žive u Beogradu, imaju druge partnere i otac i majka. Ja sam u međuvremenu završio Singidunum, smer komunikacije. Slobodno vreme provodim igrajući fudbal, karting, peintboll, volim i da gledam fudbal - priča Miloš.

Preporučujemo

Podkasti na jutjubu za Miloša su trenutno glavna interesna sfera i kako kaže, ideja mu je da i sam napravi neki.

- Volim da slušam podkaste na jutjubu i slusam "teške" teme, pa ih posle obrađujem. Plan mi je da, ukoliko mu to prilike dozvole, i sam napravim neki podkast - otkirva Miloš za Telegraf.

Kada se vrati na najtraumatičniji period života, danas, kako kaže ne oseća nikakve posledice, ali nije uvek bilo tako.

- Neposredsno nakon oslobođenja, bojao sam se da zatvorim oči i zaspim jer sam imao osećaj da ću se probuditi u tom tunelu u kom sam boravio. To je jedina trauma koju sam imao posle svega, ali strahovi su vremenom iščezli - priseća se Miloš.

Podsećamo, nepoznata devojka sa fejsbuk profila pod pseudonimom Sandra Savić predlaže Milošu da se upoznaju i da dođe ispred Srednje grafičke škole na Novom Beogradu. Oni par dana nakon dopisivanja sastaju, a onda im prilaze mladići koji se predstavljaju kao policajci. Ovako počinje priča o filmskoj otmici usred Beograda

- Ona se predstavila kao drugarica od te devojke sa fotografije i rekla je da treba da obuje druge cipele jer je te žuljaju i da ja krenem sa njom, a da drugar sačeka tu drugu devojku sa fejsbuka koja malo kasni. Krenuo sam sa njom nekih pedesetak metara, čisto da sam van vidokruga mog drugara, kada su nam prišli policajci u civilu od kojih je jedan odmah izvadio značku. U tom trenutku njoj u dekolteu pronalaze paketić belog i shodno situaciji znao sam odmah da sam i ja osumnjičen - podseća se Miloš podmuklog scenarija otmice koja je tada počela.

U civilnog "punta" kojim su se dovezli do njih, policajci smeštaju Miloša i devojku i odmah im oduzimaju mobilne telefone. Kako Miloš pre ovoga nije imao kontakt sa policijom nije ni znao da policija mobilne telefone oduzima u stanici, pa mu nije ni bilo čudno što su i njemu i devojci telefone oduzeli u toku vožnje.

Policajac mu stavlja lisice i tera ga da uđe u gepek

- Tada odlazimo do nekog groblja gde je ona trebala da pokaže tog glavnog dilera odakle ona uzima tu robu. Izašla je sa jednim od njih dvojice, a ja sam ostao sa drugim. Nakon pet minuta taj koji je ostao sa mnom postaje agresivan u smislu da me tera da uđem u gepek da navodno ne bih imao problema ako me vidi taj diler, ali ja sam to odbio. On nastavlja da forsira to da uđem u gepek pod izgovorom da sam osumnjičen i da mogu imati ozbiljnih problema i stavlja mi lisice napred. Ja tada pristajem da ne bih ulazio u dublju raspravu sa njim - priča Miloš koji samo par minuta kasnije saznaje da je otet.

Oslobođenje

Nakon sedam dana provedenih u mračnom podzemnom tunelu u Sremskim Karlovcima, Miloš primećuje na kosturu za koji su bile vezane lisice veliko oštećenje oštećenje nakon čega odlučuje da pokuša da se oslobodi. Tada je pojeo sve ostatke hrane koje je čuvao i pomoću male metalne šipke, polugom, pokušao da se oslobodi lisica koje su bile jako zategnute na njegovoj ruci. Nakon nekoliko iscrpljujućih poteza lisice pucaju, a Miloš pod naletom adrenalina odlučuje da se oslobodi po svaku cenu.

Zabranjeno preuzimanje teksta bez pismenog odobrenja Redakcije portala "Telegraf.rs".

(Telegraf.rs)