Ovo je najveća srpska sramota u 2024. godini: Pogledajte izbliza šta su uradili narodnom heroju

Spomenik Stevanu Filipoviću koji predstavlja simbol Valjeva oskrnavljen je grafitima muškog polnog organa, a ovaj vandalski čin izazvao je bes među građanima. Ekipa Telegrafa je u poseti Valjevu saznala šta ovaj spomenik predstavlja za one koji bi se zauvek borili da stisnute pesnice ovog heroja, podignute ka nebu, krase brdo Vidrak sa kojeg se vidi čitav grad.

Preporučujemo

Dok smo se peli ka spomeniku zatekli smo mnogo petardi, smeće, pepeo i garež, zapaljene kartonske kutije, a vrh brda krasila je statua Stjepana Filipovića od 16 metara. Međutim, zatekli smo je u veoma lošem stanju. Postolje je bilo uništeno grafitima i simbolima. Reči na spomen-ploči samo su se nazirale od crne farbe koja ih je potpuno prekrila.

Tužno i nedostojno heroja koji se protiv fašizma borio doslovno i dok je umirao, pa je tako nastala i legendarna fotografija Stevana na vešalima, sa uzdignutim pesnicama, nekoliko trenutaka pred smrt, 22. maja 1942. godine u Valjevu. Slika je postala simbol antifašističke borbe naroda Jugoslavije.

Pored spomenika zatekli smo i Rajka Milinkovića predsednika Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova koji je došao da obiđe i sam se uveri u ovo delo. Bio je vidno šokiran prizorom, a čitav slučaj prokomentarisao je za naš portal. 

- Posle možda dužeg vremena ponovo su se povampirili negativni slučajevi u Valjevu. Mi smo podneli prijavu policijskoj upravi. Otprilike se zna ko je i zbog čega. Šta oni žele ovim činom i šta su nacrtali? Šta oni imaju protiv Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, Balkanskih ratova, ratova devedesetih? Nije bitno ko je, ne sme svetinja da se dira. Zbog čega rade ovo? Mi smo već nekoliko puta razgovarali na tu temu. On je spomenik borcima revolucije Drugog svetskog rata, takav čovek kojeg je Gestapo mučio u Šapcu, pa su ga u Beogradu razbili, skoro ubili i doveli u Valjevo i obesili. Njihov oficir je rekao da je Stevan Filipović "nemoguć slučaj", nije priznao ništa, zato mu je i podignut spomenik ovde na brdu Vidrak. Da bi danas neko došao da ga skrnavi. Zbog čega? Ne treba svetinje dirati. Svako ko je dao život za ovu slobodu njemu se treba pokloniti - besno je govorio Milinković.

On je rekao da je ovaj spomenik toliko značajan za ovaj grad da već 63 godine predstavlja simbol Valjeva. Na svakoj razglednici, čestitki, svuda se nalazio njegov lik.

- Za Valjevo se znalo po Stevanu, a sad bi odjednom neki da ga nema. Ti pojedini kažu ne treba da bude ovde, treba da se skloni, neki su devedesetih pokušavali da ga sklone pa nisu mogli, a mi im kažemo da neće uspeti da ga sklone nikad. Mi ćemo se boriti - zaključuje on borbenim tonom.

Stevan Filipović obešen je 1942. godine u centru grada gde se danas nalazi njegova bista ispred Doma kulture. Upravo na tom mestu, gde je njegov život tragično okončan, razgovarali smo i sa direktorkom Turističke organizacije Valjevo, Anom Marković. U razgovoru sa njom saznali smo mnoge zanimljive podatke, a jedan od njih je i da se fotografija ovog junaka u prirodnoj veličini nalazi u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku, što samo potvrđuje koliki je njegov značaj.

Samo ostaje pitanje zašto bi pojedini Srbi da se odreknu te veličine, umesto da se njome ponose.

- Ovde je izvršena smrtna kazna vešanjem u vreme narodnooslobodilačke borbe protiv okupatora i on je simbol antifašizma. Taj čin je izvršen 1942. godine, izvođenje Stevana Filipovića, s obrzirom na to da je bio komandir partizanskog odreda. On je hrabrim potezom - podignutim rukama uvis pozvao na borbu protiv okupatora. Sam taj čin je izazvao velike reakcije i sam potez sa podignutim rukama u vazduh i skupljenim pesnicama je inspirisao vajara Vojina Bakića da 1960. u parku Vidrak, iznad Valjeva, sa kog se pruža prelep pogled, izgrađen je spomenik čija je visina 16 metara. Napravljen je od belog aluminijuma. Fotografija u njegovoj prirodnoj veličini 1.60 metara nalazi se u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku. Spomenik je proglašen za kulturno dobro grada i jedan je od simbola - zaključuje Ana Marković.

Ko je bio Stevan Filipović

Odrastao je u Mostaru, gde je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije, a potom je u Kragujevcu učio električarski i bravarski zanat. Godine 1937, kao mladi radnik je pristupio revolucionarnom radničkom pokretu. Učestvovao je u mnogim demonstracijama, radničkim štrajkovima i drugim akcijama, zbog čega je bio uhapšen i proteran u rodno mesto. Oktobra 1940. postao je član ilegalne Komunističke partije Jugoslavije.

Isticao se hrabrošću i u drugim borbama valjevskih partizana, a posebno prilikom napada na Krupanj i Šabac, septembra 1941. godine. Bio je postavljen za komandira čete, a potom i za komandanta Kolubarskog bataljona. Krajem septembra je prebačen u Podrinski partizanski odred, gde je vršio dužnost političkog komesara odreda. Nakon Prve neprijateljske ofanzive i povlačenja glavnine partizanskih snaga u Sandžak, krajem 1941. ostao je na terenu zapadne Srbije.

Nakon reorganizacije preostalih partizanskih snaga bio je imenovan za komandanta Tamnavsko-kolubarskog bataljona.

Filipović je s još dvojicom partizana zarobljen 24. decembra 1941. u selu Trbosilje, kod Loznice. Četnici Koste Pećanca su ga potom sproveli u Šabac i predali žandarmima, koji su ga potom predali Nemcima. Izvesno vreme je bio u zatvoru Gestapoa u Beogradu. Tokom istrage u zatvoru bio je strašno mučen i zlostavljan, s namerom da oda ostale partizane na terenu, kao i njihove saradnike. Pošto je ostao uporan u odbijanju saradnje, okarakterisan je kao "nemoguć slučaj" i premešten u Valjevo, gde je javno obešen 22. maja 1942. godine.

Za narodnog heroja proglašen je 14. decembra 1949. godine. U Valjevu je 1960. podignut monumentalni Spomenik borcima Revolucije, rad vajara Vojina Bakića, koji predstavlja Filipovića neposredno pred vešanje.

(Telegraf.rs)