Zaigrali smo kolo sa Zambijcem, Kinezom i Srbinom: Nerazdvojni su, žive u Boru, a ovo je njihova priča

Bor je poslednjih godina postao stecište različitih kultura i nacija. Rudarenje je počelo da okuplja ljude sa različitih strana sveta koji su u potrazi za poslom došli u Srbiju i to mahom u njene istočne krajeve. Upravo u Boru, srela su se  tri prijatelja, koji će druženje nastaviti do kraja života.

Preporučujemo

Tridesetdvogodišnji Nino je rođeni Boranin. U rudniku Zi Đin Majning radi nekoliko godina. Završio je Fakultet za sport, ali je posao našo u zelenom rudniku, Čukaru Peki. Zadovoljan je poslom i kako kaže, mladi mogu u Boru veoma dobro da žive od svog rada i pristojne zarade. U rudarskoj industriji je kolegijalnost neophodna, pa Nino nije ni slutio da će baš u svom radnom okruženju da upozna prijatelje za ceo život.

- Prijatno sam iznenađen jer sam upoznao ljude sa raznih kontinenata, različitih kultura, njihove običaje, tradiciju. Družim se sa mnogima ali Tomson iz Zambije i Zoi iz Kine su mi najbliži. Nekako,

postala nam je navika da se i nakon posla družimo u gradu. Posvećeni smo poslu, učenju, razmenjujemo iskustva. I Zambijci i Kinezi su nekako kao i mi okrenuti tradiconalnim vrednostima. Poštuju porodicu,

prijatelje, pa smo zato i izgradili dobre odnose. Zabavno mi je sa njima u društvu, prihvatili su našu kuhinju, vole ćevape , naša tradicionalana jela. Ja polako saznajem od njih o njihovim zemljama i baš sam srećan jer sam stekao nove prijatelje. Voleo bih da ih nekada posetim i upoznam njihove zemlje, njihov narod, naravno i porodice koje stalno pominju - kaže Nino iz Bora.

Tomson Musonda u Bor je pre dve godine došao iz Zambije. Po struci je mašinac i okušao se već u poslovima u rudarstvu. Budući da je oženjen i da je u svojoj zemlji ostavio suprugu i dva sina, to mu najteže pada. Ali, kako kaže, u Zambiji je jako teško doći do dobrog i uz to plaćenog posla, pa je to razlog što je rešio da krene put Srbije i da pokuša u Boru da zaradi i svojoj deci omogući lagodniji život.

- U Srbiju sam došao novembra 2021. godine i jako mi je teško palo da se priviknem na hladnoću. Kod nas je jako toplo, velike su vrućine tako da osim kad sam morao da izađem na posao i po hranu, krenuo bih,

u suprotnom ne bih izlazio. Bilo mi je užasno,  a sada već smešno, jer sam se navikao. Imam dosta prijatelja među Srbima i Kinezima sa kojima izlazim. Odlazim i u teretanu, obožavam Srpsku kuhinju, ćevape i pljeskavice posebno. Bio sam kod kolege na nekoj fešti i naučio kako se peče roštilj - priča Zambijac.

Kaže da sada već ima omiljeni kafić u kom je redovan gost, a na društvenoj mreži TikTok ima nalog sa srpskim imenom - Toma.

- Bor je miran grad, ljudi su gostoprimljivi jako. Družim se, imam čak i omiljeni kafić u kome sam redovan, čak i sliku na zidu sa prijateljima. Sada se družim intezivno sa Ninom i Zoi i tako malo odagnam misli od porodice i dece. Znam da sam doša ovde s ciljem, jer se ovde jako dobro može napredovati u karijeri i da zaradim za svoju porodicu, pa sam se na to fokusirao. Čujemo se redovno, aktivan sam i na

društvenim mrežama, posebno na Tik Toku gde imam i srpsko ime Toma - kaže kroz smeh simpatičan Zambijac koji je bio rad da nam pokaže i neke pokrete svoje tradicionalne igre.

Foto: Milica Ristić

Sa Ninom i Tomom je svakodnevno kineski inženjer geologije Zoi Yi , kome smo odmah u kafiću nadenuli srpsko ime Zoki. Prihvatio je sa zadovoljstvom. On je u Boru sa suprugom koja je takođe kneskinja i

njemu je malo lakše nego Tomsonu.

- U Srbiju sam došao pre četiri godine, neposredno pre početka korone. U to vreme nisam imao mogućnosti da izlazim i da se družim sa ljudima, kao i da upoznam lepotu ove zemlje. Ali kada je to prošlo, sve

sam nadoknadio. Mogu da kažem da sam se sa Srpskim narodom srodio, vrlo su komunikativni i druželjubivi. Volim ovu hranu. Srpska kuhinja je jako ukusna i volim ćevape. Sada sam od novinarke saznao i za

šiš ćevap, koji jedva čekam da probam. Iskreno, bez obzira na različitu kulturu i običaje, mi smo u suštini isti ljudi sa istim interesovanjima. Mi smo jedna velika porodica. Volim ples kao i Toma, a pošto sam slab naTik Toku , sa suprugom plešem često, moraću da se aktiviram malo. Vaša novinarka mi je dala i Srpsko ime Zoki! Jako mi se sviđa i prihvatio sam ga. Zoi - Zoki  - kroz smeh priča simpatičan Kinez.

Priča trojice momaka iz Srbije, Zambije i Kine je dobar primer da prijateljstvo nema granice. Sva trojica vole ples, dobru hranu i zabavu,  a povezuje ih posao od koga žive i koji im omogućava da lagodnije žive.

Rudnik Čukaru Peki od starta je krenuo sa negovanjem dobrih odnosa među radnicima. Svi za jednog jedan za sve, svakako im je mnogo pomoglo da dobro funkcionišu, da se druže na poslu i van njega, i da steknu prijateljstva za čitav život.

(Telegraf.rs/Milica Ristić)