Tri monahinje u Budisavcima čuvaju da zvono ne prestane da odzvanja Metohijom i da se kandilo ne ugasi

Ograđene bodljikavom žicom, uz obezbeđenje 24 časa dnevno, mati Matrona, sestra Julita i iskušenica Dragica su isposnice koje u manastiru Budisavci čuva Svevišnji kojem, kako to u razgovoru kažu, blagodare kao i svetiteljima i svetim ljudima, monahu Serafimu, i novomučenicima Stefanu i Haritonu, što opstaju i čuvaju da zvono ne prestane da odzvanja i da se kandilo ne ugasi.

Njih tri su svoje živote predale crkvi verujući da je ovozemaljski život prolazan i da verujući odane krstu i pravoslavlju mogu i uspevaju da daju tračak nade dolasku prosvećenijih, onih koji u ljudima vide anđele Božje.

Preporučujemo

Sveta Jelena Dečanska, kažu, od toliko Metohijskih živopisnih i životvornih Bogom datih prostranstava odabrala je uzvišenje iznad Belog Drima i tu sazidala svetinju nalik na Visoke Dečane nazvanu po istoimenom selu Budisavci.

Foto: N. Zejak

Manastir sa nekoliko desetina hektara obradive površine je metoh Pećke Patrijaršije i u njemu su do nedavno boravili monasi, a danas tri starice predvođene nastojnicom mati Matronom dočekuju vernike i ljude koji u ovoj svetinji traže spas i pokajanje.

Veruju da je počivši otac Serafim, koji je u manastiru boravio do 1957.do 1997.godine kada se upokojio i uz Blagoslov patrijarrha Pavla sahranjen u Pećkoj Patrijaršiji, bio isposnik, psole čijeg blagoslova su brojni bračni parovi dobili decu, slepi progledali a bolesni ozdravili.

Nastavile su monahinje da bagoslove poput oca Serafima.

Kažu da je jedan Albanac o Preobraženju Gospodnjem čiji šestogodišnji sin nije govorio, nije mogao da spava, niti minuta sedeti spokojno i mirno, posle molitve progovorio i postao smireno i dobro dete.

Manastir čuvaju i novomučenici Stefan i Hariton koji su stradali 1999. godine. Stefana su, kako se od usta do usta prenosi, rastrgili zlotvori u zatvoru Dubrava kod Istoka, a monaha Haritona su obezglavili i "zatrpali" na groblju u selu Tusus kod Prizrena.

Posetioci ovoj svetinji su retki, ali iz dana u dan po neko, dvoje-troje dođu i upale sveće i prime blagoslove mati Matrone i sestre Justine. Sabiraju se Srbi uglavnom o Preobraženju Gospodnjem i to ponajviše iz Osojanske kotline i Crne gore, jer je kako to vole da kažu, manastir Budisavci u srcu i duši svakog pravoslavca posebno onih koji vode poreklo sa i sa one strane Prokletija i Rugovske klisure.

Foto: N. Zejak

U susret proleću oranice oslonjene na Manastir poorao je i posejao Nebojša Vulićević iz Vidanja udaljenog desetak klimotara od Budisavaca. Srbi iz Vidanja i Osojana udaljenog 13 kilometara su, kako kažu monahinje, odani ovoj svetinji i ne žele da je prepuste izolaciji i propadanju.

Traže da se završi freskopisanje i da ova svetinja dobije izlged koji ju je svrstao u "blago srpske verske baštine".

Do tada i do nekih mnogoljudnijih dana u porti Budisavaca tri monahinje će nasatviti da se mole Svevišnjem i čuvaće Svete Jelene Dečanske svetinju u koju u poslednje vreme sve češće i brojnije dolaze Albanci katolici u potrazi za izlečenjem i pročišćenjem duše.

(Telegraf.rs/N.Zejak)