Ne biste verovali kako izgleda selo u Srbiji u kojem više niko ne živi: Kuće i dalje zadivljuju arhitekte

Na selu ljudi ne mogu da zivi a ne da nece. Nakupci seljaku dzabe otimaju sve sto proizvede a skupo mu prodaju djubrivo, benzin, hemiju posle nema ni gde da plasira svoj proizvod jer braca uvoze iz EU i Kine to sto on proizvodi. Tako su urnisali mlecnu industriju, stocni fond a od 2000 i vocarstvo. Sve firme, fabrike otvaraju se u Beogradu i okolini tako da covek ne samo da nema sta da radi u selu nego ni u manjim gradovima. Nece ljudi u Beograd nego moraju da bi preziveli. Koja je to politika da se ceo narod dovlaci u jedan grad znaju oni koji je vode.

Deda po majci se među prvima iselio , razloga je više : loš put , udaljenost od prvog lekara , struju su imali samo nešto kratko i to su sami napravili , karaula je preseljena u obližnji Aldinac , poljoprivreda se radila sve ručno , oralo se sa volovima , želo ručno , šuma se sekla sekirama , kosilo isto ručno , tako da je od zarade je bilo nešto malo . Deda mi je pričao da jedna plata u fabrikama u Knjaževcu ili Zaječaru je bila koliko i cela zarada celokupnog domaćinstva za godinu dana . To su neki od razloga iseljenja koja ja pamtim iz dedine priče , sada deluje na slikama idilično ali živeti tamo je neka druga priča .

Види се да је текст из пера архитекте који је радио са Пеђом Ристићем. Ја сам имао срећу да разговарам са Пеђом око моје куће која у основи личи на пројекат Морава 4, Сигмапројекат. Колико су ти условно неписмени људи били инвентивнији и бољи градитељи од данашњих, који имају интернет и гомилу нових материјала. Види се да из сваке од тих кућа зрачи љубав градитеља, док данашњи градитељи тотално без емоција, ужасно се и даље гради и уништава крајолик.