Ne biste verovali kako izgleda selo u Srbiji u kojem više niko ne živi: Kuće i dalje zadivljuju arhitekte
Repušnica je lepo, ali napušteno selo, a narodne arhitekte i građevinari položili su sve ispite i zaslužili diplome arhitektonskog i građevinskog fakulteta. Repušnicu sam posetio u septembru 2012. godine, putujući od sela do sela knjaževačkim krajem.
Repušnica pripada staroplaninskoj oblasti Zaglavak. Prilično nepovoljan geografski položaj doprineo je da je selo početkom XXI veka napušteno. Po popisu iz 1948. u Repušnici je živelo 369 stanovnika. Najmasovnije napuštanje sela dogodilo se između 1971, kada je bilo 149 stanovnika i 1981, kada je po popisu u selu živelo 12 stanivnika. Konačno, 2002. godine selo je, po popisnim podacima, ostalo bez stanovnika, piše srbijaplus.net.
Preporučujemo
Frida iz dalekog Perua došla u Sombor zbog njega: Ostavila je sve, a danas u kući govore čak 4 jezika
Alfa BK Univerzitet vam čestita Dan državnosti Republike Srbije
Na putu za Repušnicu
Repušnica je od Knjaževca udaljena oko 35km, u zavisnosti koji put se odabere. Ovom prilikom odabrao sam da u Repušnicu putujem šumskim putem preko Papratne. Repušnica je od Papratne udaljena oko 5km, a put vodi pored Repušničke reke.
Put iz Papratne ka Repušnici
Do Repušnice je oko 5km. Putuje se sporo, ali put i putovanje do Repušnice upotpunjuju utisak o napuštenom selu.
Šumskim putem za Repušnicu
Nakon 30 minuta, stiže se do prve kuće i poslednje bare na putu.
Početak sela
Kuća je davno napuštena, ali očigledno je bila vlasništvo imućne porodice.
Kuća na početku sela
Repušnica je zbog konfiguracije terena selo sabijenog tipa. Kuće su podizane kraj glavnog seoskog puta.
Ulazak u selo
Već na ulasku u selo, uočavam dve vrste kuća. Građene su kuće s karakterističnim tremom i bez trema.
Početak sela
Kuće s tremom često se sreću u Pomoravlju i u Istočnoj Srbiji. Ne računajući detalje, uslovljene konfoguracijom terena, trem je imao dvostruku namenu. Predstavlja socijalno-psihološku granicu između privatnog i javnog života ukućana. Iz praktičnog ugla, posebno u planinskim krajevima, štiti unutrašnjost doma od vetra, kiše i snega.
Kuća s tremom
Važan deo zajedničkog života porodica bilo je ognjšte. Najčešće je u centralnoj prostoriji kuće. Spolja gledano, na stogodišnjim kućama postojanje ognjišta prepoznaje se po posebno izgrađnom dimnjaku.
Dimnjak kuće s ognjištem
Kuće u Repušnici građene su od priručnog materijala i prilagođene su okruženju. Temelj je od kamena, zidovi su od ispuna: drvena građa, blato i pleva. Vekovni način gradnje seoskih kuća intenzivno se preporučuje ovih godina. Samo to nisu više "kuće od naboja". Po belosvetskim standardima, novo ime kuća od naboja je: "ekološka kuća".
Put kroz selo
Putujući malim, udaljenim i napuštenim selima u Srbiji, uvek se iznenadim kada naiđem na kuću građanskog tipa, iz prve polovine XX veka. Jedna od njih je izuzetno lepa kuća na početku Repušnice. Pretpostavljam da je sazidana tridesetih godina XX veka. Kuća je napuštena, električni vodovi su pokidani. Na znam da li je nekada obnavljana. Ali prelepa fasada, ukrašena plitkom plastikom u oker boji, deluje izuzetno sveža, a oštećenja su zanemarljiva.
Građanska kuća u Repušnici
Na putu ka centru sela nalazi se prelepa kuća s tremom. Savršeno urađeni lukovi i obrađeni, drveni stubovi pokazuju umeće narodnih zidara i tesara. Istovremeno, svedoče o osećaju za estetiku: i domaćina i narodnih arhitekata. Pretpostavljam da su stubovi, vrata i prozori naknadno postali tirkizno plavi. Ali, uopšte ne smeta. Lepi su.
Kuća s tremom u centru Repušnice
Nastavljajući seoskim sokakom, u centar Repušnice stiže se preko drvenog mosta na reci Repušnici. Leto je, nema provala oblaka, pa reke gotovo i da nema. Međutim, korito i deo obale govore kolika Repušnica može da bude.
U centru sela je velika kuća, izgrađena u prepoznatljivom narodnom stilu: kameni temelj, zidovi od naboja i prepoznatljiv dimnjak. Tekst na tabli na kući obaveštava neupućene da je Repušnica napušteno selo. Poslednjih godina, bivši meštani i njihovi potomci, ne propuste ni jedno leto, ili seosku slavu da ne posete Repušnicu. Susreti su u centru sela.
U centru Repušnice je kuća, koja bi mogla da se preseli, kao znamenitost, u beogradski Bulevar revolucije, ispred tehnčkih fakluteta. Najbolje cela, a ako ne može, onda maketa da se izloži na Građevinskom i Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Kuća objedinjuje sve elemente izuzetnog narodnog graditeljstva: tehnike gradnje i materijale, prepoznatljiv dimnjak i arhitektonsko rešenje. Narodne arhitekte, zidari i tesari položili su sve završne ispite na Građevinskom i Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
Kuća s diplomom Građevinskog i Arhitektonskog fakulteta
U centru je i velika kuća, koju je dopunio lep trem.
Veliki broj kuća u Repušnici ima karakteristične fasade, kakve sam viđao po knjaževačkim selima, na primer, u Jalovik Izvoru. Strpljivi zidari oblepili su fasadu lomljenim crepom.
Fasada obložena lomljenim crepom
Mada nije u najboljem stanju, pažnju privlači relativno manja kuća, pokrivena ćeramidom i s lepim dimnjakom. Sasvim sebično, rado bih da je moja.
Lepa stogodišnja kuća u centru Repušnice
Domaćini u Repušnici voleli su tirkiznu boju. Boja je imala stogodišnju garanciju. Kućne pragove gradili su kamenoresci. Iako su kamene ploče samo naslagane, bez maltera, i posle stogodišnjih planinskih zima na svom su mestu.
Kada se krene glavnim sokakom kroz selo, prolazi se između stogodišnjih kuća i domaćinstava. Kuće su najčešće velike, što pokazuje da su porodice u Repušnici bile imućne i brojne.
Iako je reč o vrlo starim kućama, u kojima se ne živi, one su u izuzetno dobrom stanju. Često su fasade kuća ukrašene plitkom plastikom koja, uz belu fasadu, kući daje eleganciju.
Putujući selima video sam veliki broj napuštenih kuća. I još nešto: kada ljudi odu, kuće ostaju da čuvaju šimšir, zdravac i vinova loza.
Na obali Repušnice, kraj mosta je kuća, koja živi poslednje godine. Čini se da je namerno baš tu postavljena - da stražari i dočekuje meštane Repušnice.
Ukoliko nameravate da posetite Repušnicu, do sela vode dva puta. Prvi je preko Žukovca i Gradišta, a do Repušnice je oko 32km i 50 minuta vožnje. Skretanje je na 8. kilometru, na putu od Knjaževca prema Pirotu. Ja bih radije izabrao put preko Papratne. Papratna je od Knjaževca udaljena oko 25km i 40 minuta vožnje, skretanje je u Gornjoj Kamenici. Nakon boravka u Papratni, do Repušnice je oko 5km i 30 minuta vožnje šumskim putem. Ako nameravate da posetite Papratnu, odaberite leto.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Nebojša prepodne popravlja pumpe, a posle pravi muzičke instrumente: Zavoleo da obrađuje drvo pored oca
Pijani vozači na ulicama Knjaževca: Policija imala pune ruke posla
Pozvali dedu da sa njima prošeta, a potom ga pretukli i pokrali: Užasno razbojništvo u Čačku
<% post.title %>
Misterija srpskog Notr Dama: Čuva fresku Svete Petke obnaženih grudi, kažu da je najneobičnija crkva Srbije
Video: Gori automobil u blizini Slavonskog Broda: Vatra "progutala" vozilo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OVO JE NIKOLA STANKOVIĆ PIVCE KOJI JE JUTROS UBIJEN U KALUĐERICI Imao je debeli policijski dosije, a u njemu i pokušaj otmice poznatog fudbalera
KRVAVO JUTRO U BEOGRADU Muškarac ubijen ispred svoje kuće, devojka ranjena
(MAPA) STIŽU SNEŽNI TALAS I LEDENI DANI Meteorolog otkriva kada će cela Srbija biti zavejana i u minusu: U Beogradu do 20 centimetara snega, na planinama pola metra
Zvele
Na žalost ima još takvih sela gde nemaa ljudi .SRBIJA od Ðerdaapa do Bosilegrada je potpuno zamrla još pre tridesetak godina ,sada je definitivno kraj,ali stvarno je tako jer sam se lično uverio .....
Podelite komentar
Map
Pa grade se samo auto putevi koji ce da sluze strancima da odvezu sve sto valja iz ove lepe zemlje a da su asfaltirali put, omogucili nekakav normalan zivot u tim mestima te dobru povezanost sa velikim gradovima gde bi ljudi radili i zaradili, niko nebi napustio taj kraj vec bi se neko i doselio
Podelite komentar
Da
Tuzna slika nažalost,mnogi narodi bi sve dali da imaju ovako lepu drzavu mislim na nasa lepa sela,prirodu,reke,potoke,planine, plodnu zemlju,dobru klimu nije tesko zamisliti kakav je zivot u Africi,ali ljudi hoće Beograd, inostranstvo.Uz danasnju tehnologiju zivot na selu je mnogo laksi samo kakva revolucija je internet! Kada bi se obnovila nasa sela Srbija bi mogla da bude lider u proizvodnji organske hrane,mali broj ljudi se vratio i bavi se tim,slazem se da su potrebna novčana sredstva ali nije potreban neki preveliki novac,dosta ljudi poseduje nekretninu u gradu i mogu da zamene gradski zivot seoskim, nažalost ljude je tesko vratiti zdravom zivotu i ambijentu.U razvijenim drzavama je privilegija ziveti na selu nadam se da ce ta kultura doci i do naseg naroda i da ce se Srbi vratiti u sela umesto da nasa sela nasele neki drugi narodi.
Podelite komentar