Put do kazne roditelja čija deca nisu vakcinisana: Interes za vakcinu se pojavi sa epidemijama bolesti

Dečak (8), učenik drugog razreda Osnovne škole u Beogradu, koji je oboleo od malih boginja, potvrdio je sumnje da u Srbiji ima dece koja nisu vakcinisana nijednom vakcinom od rođenja, iako su one obavezne po kalendaru imunizacije. Kazne do roditelja, koje propisuje Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, retko kad stižu, a i kada se to dogodi one su niske. U ovom slučaju, udarac po džepu ne važi.

Otkako su se u ovoj sezoni pojavili veliki kašalj i male boginje, pitanje koje se neprestano ponavlja jeste- "ko kontroliše da li je dete vakcinisano ili ne?". Jedna od mera koja je odmah preduzeta jeste da je naloženo domovima zdravlja da se isproveravaju vakcinalni kartoni dece i pozivaju roditelji one koja nisu uopšte ili nedovoljno vakcinisana.

Preporučujemo

Kako je u intervjuu za Telegraf.rs objasnila načelnik Jedinice za zarazne bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu dr Slavica Maris, ukoliko pedijatar odnosno Dom zdravlja pozove roditelja, a on odbije da se dete vakciniše, lekar u obavezi da napiše prijavu protiv tog roditelja.

- Ta prijava se prosleđuje Republičkoj sanitarnoj inspekciji, a onda oni preduzimaju korake iz svoje nadležnosti. Sledi tužba, ide se na sud, koji donosi kaznu. Uglavnom je to novčani iznos u pitanju - objasnila je dr Maris za Telegraf.rs.  

Radi se o prekršajnim kaznama. 

Naime, stav 6, član 85, Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisuje da će se novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj fizičko lice ako odbije  obaveznu imunizaciju lica određenog uzrasta po članu 32.

U članu 32 jasno piše da obavezna imunizacija ne može da se odbije ukoliko za to ne postoje opravdani razlozi.

- Obavezna imunizacija je imunizacija lica određenog uzrasta, kao i drugih lica određenih zakonom, koju lice koje treba da se imunizuje, kao ni roditelj, odnosno staratelj ne može da odbije, osim u slučaju postojanja medicinske privremene ili trajne kontraindikacije koju utvrđuje doktor medicine odgovarajuće specijalnosti ili stručni tim za kontraindikacije - navodu se u članu 32 Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Najpre se precizira se da je imunizacija obavezna za lica određenog uzrasta protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, malih boginja, rubele, zaušaka, virusnog hepatitisa B, oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B, i oboljenja izazvanih streptokokom pneumonije.

Podsećanja radi, deca koja nisu vakcinisana ne bi trebalo da se prime ni u vrtić a ni u školu po zakonu, ali sa druge strane, školovanje je obavezno.

Pedijatri su unazad nekoliko dana počeli da odbijaju da izdaju potvrde za vrtić ukoliko deca nisu potpuno vakcinisana. Dok oni to rade pojavljuse slučaj dečaka od 8 godina koji ima morbile a ni vakcinu BSŽ.

Dr Maris kaže da nam se iz godine u godinu povećava broj nevakcinisane dece, pa se suočavamo sa bolestima koje smo odavno iskorenili.

Napomenula je da unazad 20 godina nismo imali ovakvu situaciju sa velikim kašljom koja nam se sada dešava. Ne treba zaboraviti podatak da su nam četiri bebe preminule krajem ove i početkom ove godine od posledica pertusisa odnosno velikog kašlja.

- Bolesti koje sam pomenula, veliki kašalj i male boginje, spadaju u najzaraznija oboljenja. Da bismo sprečili epidemijsko širenje ovih bolesti, moramo da stvorimoa taj bedem imunizovanih osoba da bude minimum 95 odsto. Svedoci smo da nam upravo iz godine u godinu pada obuhvat imunizacijom. Nekada opravdano. Imali smo situaciju sa pandemijom, gde je na globalnom nivou, ne samo kod nas, nego i u Evropi i svetu osetan bio pad obuhvata imunizacijom.

- U Beogradu je 2017. obuhvat prvom dozom MMR vakcinom bio je 65 odsto. Jako nizak. I, upravo "zahvaljujući" tako niskom obuhvatu desila nam se epidemija. Prvi slučajevi su zabeleženi krajem 2017., a u 2018. je buknula epidemija malih boginja gde smo imali u celoj Srbiji nešto malo manje od 6.000 obolelih osoba a 15 smrtnih ishoda.

U Beogradu smo imali 2150 obolelih osoba. U takvoj situaciji kada imamo veliki broj obolelih osoba, kada se mnogo o tome piše i govori, stekao se utisak da su se roditelji ponovo vratili imunizaciji. Tako smo 2018. godine na teritoriji Beograda imali oobuhvat imunizacijom prvom dozom MMR vakcine od 98 odsto, što je zaista, u odnosu na 65 bio značajan porast. Međutim, čim se završila epidemija i vratili se u uobičajene svoje tokove, opet smo zaboravili na vakcinaciju, i ponovo je krenuo pad obuhvata, tako da je 2021. godine obuhvat bio 68 odsto, 2022. blag porast 82 odsto i prema preliminarnim podacima za 2023. godinu bio je 88 odsto. Ima blagu tendenciju porasta, ali to je i dalje nedevoljno u odnosu na 95 odsto. Jer, iz godine u godinu nagomilava nam se broj dece koja nisu vakcinisana i virus ako cirkuliše ili drugi mikroorganizmi uzročnici bolesti, naleti upravo na te osetljive osobe i dolazi do izbijanja epidemija - objasnila je ona za Telegraf.rs.  

Ono što teši, a pitanje je koliko će to traje, jeste da sada vlada interesovanje roditelja za vakcinaciju.

-  Svakako jedna od naših mera koje smo odmah naložili nakon informacije i podatka da imamo povećani broj obolevanja od velikog kašlja bila je hitna revizija kartoteka po domovima zdravlja, pozivanje dece koja nisu vakcinisana a koja su u uzrastu da prime vakcinu i onih propuštenih godišta dece koja nisu vakcinisana da se ponovo pozivaju. Mi primećujemo povećanje interesovanja roditelja za ove vakcine i za ove bolesti, čak i za vakcinaciju odraslih osoba. Moram napomenuti sve vakcine ne ostavljaju isti imunitet. Smatra se da vakcina protiv malih boginja ostavlja trajan kao i ako preležite, ali neke vakcine, na primer, protiv pertusisa, najmanje daju zaštitu, nakon 4 godine ona značajano slabi, a od 5 do 10 godine nakon poslednje doze vakcine, vakcinisana osoba uopšte nema zaštitu - objasnila je dr Maris.

(Telegraf.rs)