Kažu sreća u nesreći, a ja čujem samo "maligne ćelije": Tanji slučajno otkrili rak, pušila par cigara dnevno

Da ima sreće u nesreći Tanji Oreščanin iz Beograda rečeno je prvi put sa 39 godina. Bolest koje nije bila svesna tada je već trajala. Otkrivena je slučajno, prilikom rendgena pluća. Izgubila je čulo mirisa i u jeku epidemije korone otišla je na pregled. Nalaz krvi, bris, snimak pluća, sve po redu. Rezultat je bio pozitivan, zaraza kovidom bila je izvesna. Karcinom je tada postojao još uvek samo u naznakama.

Zbog tog zrna sumnje smeštena je u bolnicu. Dok se podseća kako su ti dani prolazili, kroz glavu joj prolaze iste misli.

"Mislila sam u sebi da verovatno imam neku skrivenu upalu pluća", priča za Telegraf.rs.

Seća se kako joj je jedan od lekara rekao da postoji nalaz na plućima, što mora da proveri.

"Ima tu nešto. Može da bude svašta. Nemojte odmah da mislite na najgore."

"Pomislila sam na najgore", kaže prvo navodeći reči lekara, potom svoju reakciju.

Sanitetom je odvezena u klinički centar, gde su neke analize ponovljene. Reakcija doktorke ju je obradovala. Novi skener je pokazao promenu, nalik na ožiljak posle preležane upale. Za svaki slučaj insistirala je da se uradi bronhoskopija. U prostoriji sa osam lekara Tanja je ipak primila lošu vest.

Tanja Oreščanin / Foto: Ange Bos Portrait

U smenjivanju pozitivnih i negativnih signala, najpre je prevladao strah.

"Stigli su rezultati. Moramo da Vam kažemo da su pronađene maligne ćelije. Danas idete kući. Vraćate se na Klinički za dve nedelje. Imate zakazanu operaciju. Kad to završite, moći ćete da nastavite da živite svoj život. Saznali ste za ovo slučajno zahvaljujući koroni, imali ste sreću u nesreći. Otkrili ste ovo na vreme."

"Sve to mi kažu u roku od dva minuta. Čujem samo 'maligne ćelije', da se vraćam na operaciju. To je bio trenutak šoka", kaže dodajući da pogled lekara neće moći da zaboravi.

Dve operacije za godinu dana

Onda je usledila prva operacija. U martu 2021. godine odstanjen joj je donji režanj desnog plućnog krila. Utom tri ciklusa hemioterapije, pa prva, dobra kontrola, a na narednoj je doživela novi šok. Bolest se vratila, a našu sagovornicu, suprugu, majku dvoje dece, profesora italijanskog jezika po struci, obuzeo je nemir. Čula je orhrabrenja lekara, urezala su joj se njihova predviđanja da će iz te borbe izaći kao pobednik - srećnik u nesreći.

U bolnici, tokom lečenja / Foto: Privatna arhiva

Ali to se nije desilo. Bila je u neverici, poražena. Godinu dana od prve operacije spremala se za drugu. Ovoga puta pala je odluka da se preduzmu radikalne mere i da se odstrani celo plućno krilo. I intervencija i oporavak bili su teži.

"Opet sam imala ciklus hemioterapija: april, maj i jun 2022. godine. Sve mi se ponovilo u godinu dana."

Nastavak je srećom bio drugačiji. Kontrole su se proredile sa tri meseca na velikih četiri. Naredna je u aprilu.

Tanja za to vreme trči kejom, od Hotela Jugoslavija sve do Ušća.

"Mogu da pretrčim tri, četiri kilometra", kaže ističući da se rekreira "pod svojim uslovima".

"Moj tempo je malo brži od brzog hoda."

Kaže i da posebno voli plivanje, ali da to više nije za nju. Ipak, bilo joj je bitno da ostane fizički aktivna, sve u dogovoru sa onkologom.

"Kad sam izašla iz bolnice posle druge operacije, odlučila sam da promenim život u korenu: da promenim navike, način ishrane, da promenim ljude oko sebe. I sve sam promenila. Jutros sam bila u crkvi da se zahvalim za život, ranije sam odlazila samo oko praznika. Jutros kažem: 'Bože, hvala ti! Hvala ti za ovaj mir koji imam sada u sebi, hvala ti za zdravlje što mi čuvaš, hvala ti za sve prijatelje koje imam oko sebe, hvala ti što mi je sva moja porodica zdrava, hvala za sve obilje oko sebe, što imam topao krevet, što imam sve što mi treba.' Izađem, naravno, mirna, izađem srećna."

Kaže nam i da ju je ovo životno iskustvo promenilo i na taj način što je uspela da se osvesti, da odvoji bitno od nebitnog, što se najčešće i čuje od ljudi u nevolji.

"Ima jedna scena u bolnici koja mi je ostala urezana. Ja sam bila u intenzivnoj nezi. Bila je naša poznata glumica, pored nje neki čovek sa sela. Ona je tražila vodu, ne može da je dobije, njega boli, teško mu je. Nasmejala sam se i samo pomislila: 'Bože, sad smo svi isti'", kaže ističući da je u životu najbitnije zdravlje, te da bolest izjednačava i ne bira.

Kako se računa pučaški staž?

Do tog 9. februara 2021. godine bila je pušač. U očima lekara imala je 20-godišnji pušački staž.

"Ja sam deset godina pušila jednu paklu dnevno, a drugih deset godina sam smanjila jer sam rodila dvoje dece. Nisam pušila kad sam bila trudnica. Vratila sam se na jednu ujutro uz kafu, jednu uz ručak, pa ako se vidim s prijateljima...", kaže ističući da je za lekare broj zapaljenih cigareta manje bitan u odnosu na broj dana i godina.

Neki glas iz dubine bića govori joj da se razbolela od stresa.

"Tužno je što je toliko mnogo pacijenata, a lekara tako malo. Ljudi ne shvataju šta sve stres može da uradi. Svi pomisle 'to ne može meni da se desi'. Ja sam bila takva."

Pričala nam je i o tome na koji je način bolest uticala na porodicu. Starije dete je, kaže, teško podnelo njen boravak u bolnici. Mlađe su nekako uspeli da zavaraju.

"Rekla sam im da su mi lekari našli jednu tačkicu, da ta tačkica mora da se ukloni. Kakva tačkica? Kao karijes na zubu, takvu su meni našli u grudima. 'Ali tebe to ne boli?', rekli su mi. Pa, ni karijes ne boli čim se pojavi, iz tog razloga mora da se ukloni", prenosi nam deo razgovora s ćerkom i sinom.

Slični razgovori su se vodili i u danima koji su došli.

"Mi smo bili na moru. Moj suprug puši, do dana današnjeg. Zamolila sam ga da svake godine uradi preventivno rendgen pluća. Dakle, on puši, pije kafu, a sin mu kaže: 'Tata, je l' ti znaš da to ne valja? Da je to opasno? Znaš li da zbog toga možeš da odeš', pa pokazuje prstom na gore: 'Na nebo? Molim te, tata, nemoj to da radiš'", navodi reči deteta, zapanjena informacijama za koje je mislila da do njega nisu stigle.

"To je bio momenat kad sam ja shvatila da moje dete nije dete, već jedan mali čovek, zreo", kaže navodeći da su joj 12-godišnja ćerka i desetogodišnji sin u trenu odrasli.

Tanja uskoro puni 42 godine. Pristala je da otvoreno govori o tome kroz šta je prošla u nadi da će nekog osnažiti onako kako su nju drugi.

"Važno je da čovek shvati da su najbitnije te jednostavne stvari, da shvatiš šta imaš, a ne šta nemaš."

"Kad se tegobe jave, već bude kasno"

Onkolog Vesna Ćeriman Krstić sa Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije u razgovoru za Telegraf.rs govorila nam je o ovoj temi iz medicinskog ugla. Ističe da se simptomi javljaju tek kad bolest uznapreduje, te da u ranom stadijumu, kao što je bilo kod Tanje, u najvećem broju slučajeva bolest ne daje tegobe.

"Pacijenti rani stadijum karcinoma pluća obično otkriju slučajno, u sklopu priprema za neku drugu intervenciju, u sklopu nekog drugog rutinskog pregleda", kaže doktorka.

Među simptomima ističe nekoliko.

"Oni su mahom pušači i kašlju u manjoj ili većoj meri, ali ovde bude neki kašalj koji je promenio svoj intenzitet. Neki pacijenti dobiju bol u ramenu ili bol u grudima, koji je neuobičajen. Neki iskašljavaju krv, neki su promukli, pa to bude prvi razlog da se jave lekaru. Međutim, tad kad se jave, bolest je obično već uznapredovala i operativno lečenje nije moguće", objašnjava.

"Imamo pacijente koji su primali imuno-terapiju još od donacije iz 2017. godine i koji su sa metastatskim stadijumom još živi, to je sedam godina. Sa hemioterapijom prosečno preživljavanje je do godinu dana", ističe da se i u slučaju kasnog otkrivanja nade ne gase, te da među terapijama postoje razlike.

"A imamo i pacijente na molekularnoj terapiji, to je ciljana terapija. Otkrije se mutacija zbog koje je nastao taj tumor i deluje se ciljano na tu mutaciju. Takođe imamo pacijente koji tu žive godinama", navodi iz iskustva.

dr Vesna Ćeriman Krstić / Foto: Privatna arhiva

Kao prvi uzrok ističe izloženost duvanskom dimu.

"Neće svi pacijenti koji puše da dobiju rak pluća, ali većina naših pacijenata jesu pušači, bar 80 odsto. Tu je još dodatano uticaj sredine, aero zagađenje, stres, način života, sve ostalo. Potvrđena je multifaktorijalna priroda, ne može se reći da jedna stvar dovela do nastanka karcinoma pluća", objašnjava dodajući da bi bilo pogrešno misliti da će svako ko je preživeo neki stres oboleti od raka.

Ističe da je primarna prevencija prestanak pušenja, tj. zbranja pušenja, a da bi sekundarna bio niskodozni skener za pacijente koji spadaju u grupu visokog rizika.

"To su pacijenti stariji od 50 godina, koji su pušači ili su bivši pušači, ali imaju 20 'paklo-godina' pušački staž", navodi ko su kandidati za godišnji skrining.

(Telegraf.rs)