Vranjski Beli anđeo krije tužnu priču: U znak sećanja na prerano stradalu devojčicu i danas pleni lepotom

Skulptura devojčice sa krilima anđela na Šapranačkom groblju u Vranju, skoro jedan vek privlači pažnju onih koji dolaze do najstarijeg groblja u gradu ili u crkvu Svete Petke koja se ovde nalzi.

Vremenom, ovo umetničko delo prozvano je Beli anđeo, a nakon što je nekoliko puta pomerano i polomljeno, našlo je mesto sa desne strane ulaza u svetinju, uz spmenike Vranjanaca koji ovde počivaju. Goran M, jedan od potomaka stare trgovačke porodice iz Vranja, priča kako pamti ovu skulpturu, još dok je bio dete, ali i priču koja se "krije" iza ovog vajarskog dela.

Preporučujemo

- Beli anđeo je podignut u sećanje i spomen na trogodišnju Vukosavu Lulu Mirković, koja je preminula tridesetih godina prošlog veka. Njen otac Dragoslav bio je visoki oficir Vojske Kraljevine Jugoslavije. Sa ženom Jelenom, podigli su ovaj spomenik svojoj prerano preminuloj devojčici. Kako pamtim, spomenik je više puta premeštan, s jednog mesta na drugi, a sada se nalazi pored crkve, nedaleko od mesta gde je i Lulin grob. Dešavalo se da je udare auta, koja bi išla u rikverc, pa je tako više puta bila oborena. Tokom premeštanja, skulptura je oštećena, polomljena, pa je opet popravljena, ali ipak nedostaju još neki delovi - kače Goran M.

Skulptura je delo beogradskog vajara i kamenoresca Nikole Lukačeka, autora mnogih istorijskih spomenika u Srbiji.

Deo ruke i deo krila skulpture devojčice sa krilima anđela nikada nisu pronađeni, tako da ona danas i tako okrnjena ipak pleni svojom lepotom i dočekuje one koji tuda prolaze.

Pognute glave, u beloj, dugoj haljinici, sa buketićem cveća u levoj ruci, bdi nad večnim kućama najstarijih vranjskih porodica, koje svoje potomke sahranjuju ovde.

Šapranačko groblje je najstarije aktivno groblje u gradu, gde neki spomenici datiraju još iz 1786. godine.

Prema dostupnim podacima, porodica Mirković, čiji izdanak je bila i malena Lula, tj, Beli anđeo, danas nema živih potomaka.

(Telegraf.rs/S. Tasić)