Kese vise zakačene za grane, a na reci prelep prizor: Slike iz Pirota opominju zašto treba da čuvamo prirodu

Poznato je da je Pirot važna tačka na mapi migracija ptica, kao što je to slučaj i sa drugim važnim međunarodnim putevima. Prava oaza za divlje plovke, ali i čaplje, rode i druge divlje ptice nalazi se na ispustu gradske kanalizacije u Nišavu. Tu ove ptice imaju obilje hrane, a ova deonica Nišave, ne računajući ispust kanalizacije koji će za par godina, kada bude izgrađen ogroman kapitalni projekat prečišćavača otpadnih voda, postati prošlost, na momente podseća na apokaliptične scene iz filmova, koje savršeno oslikavaju naš odnos prema prirodi i okruženju u kome živimo. Naime, Nišava je u ovom delu puna otpada, a gomile kesa vise zakačene za grane, gde završe u momentima visokog vodostaja Nišave, pišu pirotskevesti.rs.

Ipak, to ne smeta ogromnom broju pataka gluvara koje će, nadamo se, ostati u ovom kraju i kada bude izgrađen prečistivač otpadnih voda u Pirotu, koji će biti jedan od najsavremenijih u Srbiji, a čija izgradnja počinje ove godine i vredan je neverovatnih 16 miliona evra. Deo ovih gracioznih ptica može se videti i u samom centru Pirota na Nišavi, par kilometara uzvodno od ove lokacije. Do tada, nama preostaje da poboljšamo svoj odnos prema prirodi, da otpad umesto u reci završi tamo gde mu je mesto, u kontejnerima i dalje na Regionalnu sanitarnu deponiju u Pirotu, koja je inače najsavremenija u zemlji i koja je drastično poboljšala sistem upravljanja otpadom u našem gradu, pa i u okrugu.

Preporučujemo

Evo i saopštenja Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije, koje se takođe bavi sličnom temom.

Šta nam poručuje poslednji popis ptica vodenih staništa?

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) je tokom većeg dela januara 2024. godine sprovodilo Međunarodni zimski popis ptica vodenih staništa (International Waterbird Census – IWC). U akciji je širom Srbije učestvovalo preko 120 ornitologa, članova i volontera koji su obišli preko 1.000 lokaliteta, a pored ptica beleženo je i stanje njihovih staništa. Uporedo sa IWC-om u periodu od 12. do 15. januara organizovan je i Sinhroni popis ptica grabljivica u Panonskoj niziji, a kod nas je ovo dodatno istraživanje sprovedeno u delovima Bačke, Banata i Srema.

"Krajem prethodne godine održali smo obuke za popis ptica vodenih staništa u Zaječaru, Požegi, Deronjama, Novom Sadu, Kragujevcu, Apatinu i Beogradu, a kao rezultat toga ove godine su nam se priključili novi saradnici koji su zajedno sa našim iskusnim popisivačima uspeli da obiđu zaista veliki broj lokaliteta širom Srbije. Ponovo je najveći poduhvati bio obilazak celokupnog toka Dunava sa priobaljima, od mađarske do bugarske granice, kao i simultana brojanja galebova, malih vranaca i gusaka kod Dubovca, Beograda i Novog Sada. Ipak, na Dunavu ne zimuje ni polovina ptica koje su prisutne na našim vodama, tako da je bilo još mnogo drugih izazova. Ove sezone januar je bio hladan i uglavnom suv, tako da smo izbegli maglu, duboke snegove i zaleđene puteve što je značajno olakšalo bezbednost i rad na teren", kaže Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koordinator ovog popisa.

Kao i ranijih godina dve najbrojnije vrste bile su gluvara i obični galeb, dok su sve ostale bile znatno malobrojnije. Ovaj januar ističe se neuobičajeno velikom brojnošću plovke kašikare, crnotrbe sprutke i crnih lunja, inače vrlo malobrojnih zimovalica. Specifična je i masovna pojava ritskih sova kakva kod nas godinama nije bila beležena – evidentirano je preko 100 jedinki i jata od skoro 30 ptica. Na zimovanju u Srbiji su po prvi put potvrđene dve vrste – veliki morski gnjurac i srebrni vivak. Od ostalih retkih zimovalica sa severa beleženi su još mali labudovi, baršunasti turpani, srednji ronci, ušati gnjurci, crna roda, gakovi, čaplje govedarke, crni orlovi, riđe lunje, crni galeb, sabljarke, zlatni vivci i sprudnici ubojice.

"Dominantna pojava je zabrinjavajuće opadanje brojnosti gluvare i liske na svim obiđenim staništima. Na svim rekama je evidentirano veliko zagađenje i komunalni otpad svuda duž naših vodotokova, a posebno Dunava, Zapadne i Južne Morave, Ibra. Ilegalno uzurpiranje priobalja jezera i reka, hemijsko zagađenje, nova preoravanja slatina i vlažnih livada veliki su problem kako za ptice, tako i ljude jer predstavljaju izrazito negativan odnos prema vodi kao prirodnom resursu. Na većini vodenih staništa u zemlji redovno se sprovodi lov, a beleženo je i nekoliko slučajeva krivolova i ribokrađe, usled čega su na gotovo svim vodama ptice izuzetno plašljive i malobrojne. Neke vode su intenzivno eksploatisane privrednim ribolovom, ribokrađom i zagađenjem, a posle se za nedostatak ribe optužuju kormorani i druge ribojedne ptice. Prosto zaprepasti kada na deonici Dunava na 10 kilometara rečnog toka ne zabeležite ni 100 jedinki pataka, galebova, kormorana ili labudova", pojašnjava Marko Šćiban.

Terenci i volonteri DZPPS-a su pojedine lokalitete obilazili u saradnji sa upravljačima i čuvarima zaštićenih područja i drugim institucijama koje se bave zaštitom prirode i vodama. Ptice su popisivane sa brodova, iz automobila ili pešaka, a brojane su patke, guske, labudovi, gnjurci, ronci, čaplje, galebovi i ostale ptice koje borave na vodama ili uz njih.

Saznanja do kojih se dolazi kroz ovo istraživanje koriste se za preduzimanje konkretnih koraka u zaštiti populacija divljih ptica, lovnih vrsta na međunarodnom nivou i uopšte značaja vodenih staništa za očuvanje biološke raznolikosti. Podaci koje ornitolozi u Srbiji prikupe na kraju se objedinjuju i šalju u svetsku bazu podataka koju vodi organizacija Wetlands International iz Holandije, te kasnije implementiraju u Bernsku, Bonsku, Ramsarsku i AEWA konvenciju. Nama u narednom periodu predstoji prikupljanje i obrada podataka sa terena, dok su podaci sa Panonskog popisa ptica grabljivica već prosleđeni koordinatorima iz Mađarske i biće naknadno objavljeni.

(Telegraf.rs)