Lejla (20) je iznenada umrla, a majka donirala ćerkine organe: Beograđanka 6 godina živi s njenom jetrom

Strah svakog roditelja je da ne sahrani svoje dete i mnogi će se složiti da je to najveća tuga koja može da zadesi čoveka. Posle smrti deteta, roditeljima je potrebna sva snaga sveta da nastave dalje, a koliko snagu poseduje jedna majka dokazuje Fatima Emšija.

Kada je njena ćerka Lejla iznenada preminula, Fatima je dala saglasnost da se njeni organi daju onima kojima su najpotrebniji. Lidija Stojanović iz Beograda dobila je Lejlinu jetru.

Preporučujemo

Lidija već šest godina živi sa jetrom koju je dobila od Lejle Emšije (20) iz Bijeljine, a koja je iznenada preminula nakon što joj u januaru 2018. pukla aneurizma u mozgu.

"Život moje ćerke, bez obzira na trud lekara, nije mogao biti spasen. Trenutak kada sam shvatila da život neke druge mlade osobe može biti spasen, nisam se dvoumila ni jednog trenutka da doniram organe mog deteta. Tu odluku smo doneli zajedno suprug i ja. I osetila sam neku lakoću, jer će jedan mladi život nastaviti da živi. Mislim da je to nešto najveće što čovek može da uradi", ovo su Fatimine reči.

Žena koja je doživela najveću bol, je ipak smogla snage da nekom produži život. I ne zna čovek koliko je jak i koliko može da podnese u životu dok najveću tragediju ne oseti na svojoj koži.

Gošća Marijane Tabaković u emisiji "Popodne" na UNA televiziji oličenje je majke heroja.

"Lejla je bila jedno divno dete, to kažu svi koji su je poznavali, dete za poželeti, bila je vaspitana, dobra, poslušna, živahna, bavila se humanitarnim radom, brižna, poštovala je starije, volela životinje, volela je da svira gitaru, da se druži", počinje Fatima svoju priču za UNU.

Lejla je sanjala o tome da postane novinar, prema rečima njene majke bolela je nepravda koja se dešava svuda oko nas, pa je njena želja bila da se bavi istraživačkim novinarstvom, te je mislila da je to najbolji način da istu ispravi.

Ništa tog 18. januara nije ukazivalo na strašnu tragediju koja će se desiti u domu porodice Emšija iz Bijeljine. Njihova dvadesetogodišnja ćerka Lejla spremala se za venčanje svoje sestre od tetke, bila je nasmejana i srećna. Mučilo je samo malo što je zbog slavlja odložila ispit, ali nije želela da propusti tako važan dan u sestrinom životu.

"'Mama, jako me boli glava, koči mi se vrat', rekla mi je. Pomislila sam da je oprala kosu, pa onda mokre glave izašla napolje. Ali bol nije prestajala, bila je sve jača" priča Fatima Emšija.

Tada je shvatila da moraju kod lekara, i odmah je pozvala supruga, pa taksi koji ih je odvezao u bijeljinsku bolnicu.

Nakon što je pala u komu urađen joj je CT, doktori su saopštili da je u pitanju aneurizma, i da je Lejla imala izliv krvi u mozak. Suprug je pitao lekare da li mogu da je prebace u Beograd, i oni su pristali.

Trenutak kada lekari saopštavaju da nema spasa je nešto najgore što jedan roditelj može da čuje.

Sutradan kada je Fatima otišla u bolnicu doktorka joj je polako, biranim rečima rekla da je Lejla živa samo zahvaljujući aparatima na koje je priključena.

"Doktorka me tada pitala da li sam saglasna da doniram Lejline organe. Pomislila sam da bi moja Lejla to želela, uvek je svima pomogala, bavila se humanitarnim radom. Pričale smo i o doniranju organa kada smo gledale jednu emisiju, a Lejla je tada rekla da bi ona zaveštala svoje organe, nisam se dvoumila, odmah sam rekla - naravno", nastavlja svoju ispovest Fatima.

Zahvaljujući Lejli spašen je jedan mladi život.

Lejla je bila studentkinja Odseka za žurnalistiku u Tuzli, a svi koji su je poznavali kažu da je bila pametna, lepa i ambiciozna devojka. U indeksu je imala samo desetke, volele su je i kolege i profesori. Sanjala je da postane dobar novinar, imala je milion planova koje je prerana smrt, nažalost, prekinula.

(Telegraf.rs)