Ovaj savet se u vezi velikog kašlja daje majkama u nekim zemljama: Cilj je da se zaštite bebe u prva 2 meseca

Pedijatar Saša Milićević otkrio je da se u nekim zapadnoevropskim zemljama, savetuje majkama da u trudnoći prime vakcinu protiv pertusisa, da bi ta beba nasledila antitela, da bi zaštitili taj period, ta dva meseca, dok ne dođe taj prvi prelaz gde će beba primiti vakcinu protiv velikog kašlja.

Povodom natpisa da pojedini roditelji traže da im pre vakcinacije lekar potpiše da dete neće imati posledice, da taj "famozni papir" stvara tenzije.  Pedijatar Saša Milićević je rekao da lično nije imao takva iskustva, ali da je čuo od kolega iz Doma zdravlja da taj "famozni papir" stvara neku vrstu tenzije između roditelja pacijenata i pedijatara.

Preporučujemo

Objašnjava da pedijatri potpisuju ono što propišu lekarska udruženja i Ministarstvo zdravlja.

Upitan da li se radi o nepoverenju u vakcinu, sistem, lekare, struku, ocenjuje da je reč "vakcina" dosta iskompromitovana.

"Još za vreme kovida, mnogi ljudi su izgubili poverenje. Ja razumem, na internetu možete danas da pročitate mnogo različitih informacija i roditelji se prosto zbune. Oni sami kažu, vidite ovde piše, ovo piše, pa međusobno razmenjuju ta iskustva i potpuno shvatam tu neku njihovu konfuziju, i prosto strah", kaže Milićević za RTS.

Kalendar vakcinacije je, napominje, skoro isti kao i ranije, samo je nešto malo dodato.

"Vakcina protiv pneumokoka je dodata, ali kalendar je i dalje isti. On je jako sličan onom kalendaru kojim smo primili vi i ja. Nema neke velike razlike", ističe Milićević.

Svaka vakcina, kaže, može da ima za posledicu lokalnu temperaturu, bol u ruci, malaksalost, nekad čak i simptome.

"Međutim, ljudi se plaše ustvari udaljenih posledica vakcine, pre svega MMR-a. Tu se vrše razna ispitivanja. Ja te ljude potpuno razumem. S druge strane, razumem i kolege. Zašto bi potpisivali nešto što nije propisalo naše Ministarstvo zdravlja i što nije propisala naša Lekarska komora, ne znam, možda to postoji negde na Zapadu. Ali, ako to budu oni odredili i ako to bude neka obaveza, sigurno će ljudi to potpisivati", kaže Milićević.

Ipak, smatra da ni to ne pruža nikakvu garanciju, već se mora uspostaviti poljuljano poverenje.

Što se tiče šetnih efekata, Milićević kaže da vakcina može da ih ima kao i svaki lek.

"To su nuspojave i to se relativno često događa", kaže Milićević i objašnjava da je to onaj momenat kad organizam stvara antitela.

"Te vakcine se i sastoje u većini slučajeva od umrtvljenih tipova virusa ili delova virusa ili čitavog virusa, zavisno da li je vakcina celularna ili ne, i naš organizam reaguje, mi ga izazivamo da stvori antitela", objašnjava Milićević.

Kada je reč o sastavu vakcina, Milićević kaže da se vakcine usavršavaju svakih nekoliko godine i da su današnje vakcine bolje.

"Deca se manje vakcinišu, taj ritam se malo poremetio"

Pedijatar potvrđuje da se u poslednje vreme deca manje vakcinišu i da se taj ritam malo poremetio.

"Izgubili smo malo taj kolektivni imunitet. Još za vreme kovida, roditelji su se plašili da vode dete, da se ne bi zarazilo u domu zdravlja", kaže Milićević.

Pri upisu u školu, navodi Milićević, traže se potvrde o primljenim vakcinama, i u većini vrtića, ali u nekim vrtićima ne.

Računa o tome bi trebalo da vode roditelji, ali najviše domovi zdravlja, koji zato i postoje, zaključuje pedijatar.

Savet majkama u nekim zapadnoevropskim zemljama

U poslednje vreme mnogo se govori o velikom kašlju i o malim boginjama, za koje se mislilo da su bolesti koje su ostale iza nas.

Milićević kaže da je sigurno jedan od razloga i poremećen kalendar vakcinacija, ali napominje da se, inače, te bolesti javljaju u nekom ritmu.

"Veliki kašalj se javlja, recimo, svakih četiri do šest godina. I, nažalost, nije iskorenjen. Mnogi su mislili da je magareći kašalj arhaična bolest. Ona se stalno javlja. Mi stalno imamo određen broj pacijenata. Ove godine imamo udar. Zato je epidemija na teritoriji grada Beograda. I, jednostavno, sad je ta bordetela (bakterija uzročnik velikog kašlja) prosto uzela maha. I, sigurno, da je jedan od razloga i taj poremećen kalendar vakcinacija", navodi Milićević.

Kod odraslih, ističe, veliki kašalj retko ima komplikacije, a do smrti dolazi jako retko.

Problemi su kod dece do navršene prve godine života, ističe Milićević.

“Prva dva meseca, dok beba još ne može da primi vakcinu, nažalost vrlo često bude onaj period kad se dete inficira. Zato se, recimo, u nekim zapadnoevropskim zemljama, savetuje majkama da u trudnoći prime vakcinu protiv pertusisa, da bi ta beba nasledila antitela, da bi zaštitili taj period, ta dva meseca, dok ne dođe taj prvi prelaz gde će beba primiti vakcinu protiv velikog kašlja“, objašnjava pedijatar.

(Telegraf.rs)