Samohranoj majci 6 dece i poslednji stanodavac otkazao: Muž sve prodao i otišao, na korak da završe na ulici

Priča Maje Kolarski (48), majke šestoro dece kojoj niko ne želi da izda kuću, podigla je celu Srbiju na noge. Naime, kako je ispričala za Telegraf.rs, ova samohrana majka primorana je da napusti sadašnji smeštaj do 1. marta, iako je pozvala više od 50 oglasa, niko ne želi da joj izda dom. Da situacija bude gora, Maju na svu muku pitaju "što si izređala šestoro dece kad nemaš dom".

U svojoj ispovesti Maja nam je objasnila da je u moru neprijatnih stanodavaca i privatnih pitanja kojima nije bilo ni vreme ni mesto naišla na jednog divnog čoveka, koji je jedini hteo da im iznajmi kuću u Čereviću.

Preporučujemo

Majka je bila spremna da se iseli, a deca su već pristala da promene školu, samo da žive mirno. Ipak, samo nekoliko dana posle ponude, Maji su se snovi ponovo srušili. Vlasnik kuće ju je ipak oglasio na prodaju, te je porodica Kolarski ponovo dobrodošla samo nekoliko meseci.

Foto: Milena Đorđević

- Čovek je kuću oglasio na prodaju. Kada je proda, mi više nećemo moći da živimo tu. Ja sam pristala i da se preselim i da deca menjaju školu, samo da konačno mirno živimo, a izgleda, opet ništa od toga. To može biti i za mesec dana i za tri meseca, ali nama treba nešto sigurno, ja tako s decom više ne mogu. Sadašnji gazda je zvao i rekao da moramo napolje što pre.  Prinuđena sam da idem da vidim neku kuću u Šangaju, neki romi bi nas prihavtili s decom. Očajni smo, ali bolje i tako nego da smo na ulici - priča nam Maja kroz suze.

Za samohranu majku ovo je daleko od idealnog rešenja. Deca bi ponovo morala da menjaju školu, društvo, kraj. Nije sigurno ni kako bi funkcionisali svi u jednom prostoru, jer prema Majinim rečima, u kući koja im je ponuđena u Šangaju već živi jedna porodica.

Muž sve prodao i otišao

Kako je Maja ranije ispričala za naš portal, njena potraga za kućom počela je nakon razvoda od supruga sa kojim je bila pune 24 godine. Tada, prema njenim rečima, kreće pravi pakao. Nigde se nisu zadržali previše dugo, a kuća u kojoj su trenutno delovala je kao potencijalni topli dom u kom će graditi uspomene. Ipak, nepunih mesec dana nakon useljenja Maja dobija poziv od gazdarice koja joj objašnjava da je kuća prodata i da moraju da je napuste.

- Mi sada moramo da napustimo ovu kuću jer su je vlasnici prodali i moramo da se iselimo do 1. marta. Nisu nam rekli da je kuća na prodaju, iako smo u nju ušli pre samo 3 meseca. Samo su nam rekli da ovde živimo do daljnjeg. Krajem novembra smo se uselili, početkom decembra su nas zvali da nam kažu da je kuća prodata i da moramo napolje do kraja decembra. Ja sam rekla da po zakonu ne može da nas izbaci napolje, jer ko će da nas primi usred zime. Onda su popustili i pustili nas do 1. marta - počinje samohrana majka svoju priču.

Foto: Milena Đorđević

Potom, počinje suočavanje sa rečima za koje se nije ni nadala da će čuti od nepoznatih osoba. Jedan poziv joj se posebno urezao u sećanje, a pogotovo jer dolazi od strane jedne žene, koja bi barem donekle trebalo da razume Majinu poziciju.

- Poslednja žena me je toliko povredila, da to ne mogu da opišem. Njena reakcija je bila užasno bolna da sam reagovala na društvenim mrežama u nadi da će se javiti neko ko želi da nas primi kao podstanare. Da li je moguće da samohrana majka sa više dece ne zaslužuje da živi kao svi ostali podstanari? Pitala me je kada sam "izređala toliko dece" kako nisam razmišljala da će mi trebati dom. Pa nisam ja želela da se razvedem, ja sam svog supruga volela najviše na svetu, a on je našao drugu ženu i otišao. Ja sam bila bolesna, imala karcinom na dojci i lečila se i dalje se lečim. Nisam ja to želela, u životu se odjednom sve preokrene, nažalost. I onda ona mene pita što sam pravila toliku decu, jesam li romkinja, sa koliko očeva toliko dece, jesam li u sekti... Jako ružni komentari - priča ova žena na ivici suza.

Jedini oglašivač koji je pristao Maji da izda kuću je jedan čovek iz Čortanovaca. Iako je mesto prilično daleko i deca bi morala da menjaju školu, Maja je pristala i na ovu opciju. Ipak, na kraju se ispostavilo da je i njegova kuća oglašena na prodaju, te ni ovde ne mogu da se zadrže duže od nekoliko meseci.

"Deci sam pisala oproštajna pisma"

Problem sa selidbama nije jedina muka koja je zadesila ovu samohranu majku. Maja je pre 8 godina vodila rat i protiv karcinoma dojke. Iako je iz njega izašla kao pravi heroj i pobednik, i dalje mora da se čuva, a svaki odlazak kod doktora nosi rizik da će se ponovo pojaviti promene na ultrazvuku. Priča nam kako su njeni mališani svakodnevno bili uz nju u najtežim momentima, ipak, ona nije mogla da se pomiri sa mogućnošću da će deca ostati bez majke. Zato, počela je da im piše čak i oproštajna pisma - kako bi je se sećali kada odrastu.

Foto: Milena Đorđević

- Sasvim slučajno sam saznala za karcinom. Sama sam napipala i otišla kod doktorke koja je rekla da je to upala dojke od dojenja. Lečila sam se antibioticima, ali sam primetila da to raste. Otišla sam na ultrazvuk gde je doktor utvrdio da je karcinom. Kada sam otišla u bolnicu rekli su da moraju da seku dojku. Međutim, ja sam otišla u azil u Nemačkoj sa decom. Tamo sam prihvaćena kao da me znaju ceo život i započela sam lečenje. Provela sam tamo 4 godine. Posle smo deportovani jer nemamo papire, a lečenje se privelo kraju. Dobila sam veštačku dojku jer je morala da se odstrani. Hemoterapije sam jako teško podnela, a deca su mi bila jedina svetla tačka. Da nije bilo njih verovatno ne bih preživela. Znala sam da nema ko da brine o njima, Laza je tada imao samo 3 godine. Kada smo se vratili, suprug je rasprodao sve zajedničko što smo imali, uradio je to bez moje dozvole. Onda je počela i agonija sa selidbama - priseća se Maja, dok joj se u očima skupljaju suze.

U trenutku kada je mislila da je gotovo i da je deca uskoro više nikada neće videti ponovo, Maja je sebi rekla jednu rečenicu koja ju je spasila.

- Jako je bio strašan osećaj kada sam pomislila da postoji mogućnost da ostanu bez mene, potpuno sami. Mislila sam da je gotovo. Mnogo mladih umre od karcinoma i nema spasa. Čak sam pisala deci oproštajna pisma, kako sam ih dočekivala u trudnoći, kako sam im se nadala. Sva moja deca bila su željena i sa moje i sa suprugove strane. Mi nismo imali ozbiljnih problema u braku, ali eto. Pisala sam im kao uspomenu, ako mi se nešto desi da me se sećaju, oni su tada bili mali. Jedno jutro sam samo ustala i pocepala pisma i rekla sebi "nećeš, nije ti vreme". Čovek mora da bude jak u glavi, nema druge - kaže ova majka i dodaje da je i kod dece osetila ogroman strah. Stariji su bili svesni svega, te su bili prestravljeni da će ostati bez nje.

"Jedina moja želja je da im olakšam detinjstvo"

Iako je težak život Majinoj deci doneo prevremeno sazrevanje i odrastanje, ona je sigurna da će delom i zbog toga izrasti u dobre i poštene ljude. Ponosna je na svojih šest vojnika i kaže da joj je jedina želja da njima olakša život. Upravo zato, volela bi da pronađe kuću u kojoj bi konačno našli mir, po mogućstvu u Begeču, iako smatra da je to sada nemoguće.

Foto: Milena Đorđević

- Ja samo želim da ispunim deci želje. Najviše bih volela da nađemo kuću u Begeču, da se oni ne maltretiraju, ne putuju predugo i da ostanu tu gde su navikli, gde je njihovo društvo. Ali, nema šanse. Niko nam neće izdati. Treba nam samo nešto normalno gde imamo mir, a granica je do 300 evra, to bismo mogli da priuštimo - zaključuje samohrana majka šestoro dece.

(Telegraf.rs)