Kako je Milan Obrenović podigao grad Niš: Zlatno doba u vreme njegove vladavine

Svaki grad, kao ljudsko stanište ima svoje razvojne etape. Obično počinje kao mesto za podizanje staništa, zatim se oko njega i u njemu formira ekonomska, saobraćajna, administrativna i druga struktura, pišu Niške vesti.

One ga podižu na lestvici civilizacijskog razvoja i omogućavaju njegovim stanovnicima da žive bolje, komfornije i u skaldu sa civilizacijskim tekovinama.

Nećemo nabrajati sve faze koje je Niš prošao da bi dostigao formu, obrise i status grada u skaldu sa normama i zahtevima koji oni prate. Zadržaćemo se na jednoj etapi koja ga je učinila onim čije tekovine su ostale do danas. Biće navedene samo pojedine činjenice jer bi ovakva tema zahtevala mnogo više prostora, ali će i ovakva kakva jeste pružiti jednu živopisnu sliku Niša iz perioda vladavine Milana Obrenovića.

Verovatno će se većina iz istoriografskih krugova složiti da je "prelom," u njegovom razvoju bio ključan nakon oslobođenja od turske okupacije 1878. godine. Takođe, dobar deo se slaže da je Niš svoju transformaciju i približavanje evropskim gradovima u to vreme imao za vreme vladavine dinastije Obrenović, pre svega kneza a zatim kralja Milana Obrenovića. U Nišu je kralj Milan video kapacitet i vizionarsku ideju modernog grada na jugu Srbije. Njegov geostrateški položaj, pre svega, motivisao ga je da u njemu vidi drugu srpsku prestonicu,što će Niš u raznim razdobljima u budućnosti i biti ne samo po Obrenovićevskim tronom.

Nagli razvoj biće vidljiv gotovo odmah po oslobođenju. Već 1878. godine iz Niša se u Peštu izvozi mešine koje je proizvodilo pedestak tabahana i radnji za obradu kože. Kralj Milan ulaže u privredu Niša 1880. godine izgradnjom fabrike konjaka koji je takođe io namenjen izvozu. Naročiti napredak doživljava izgradnjom železničke pruge koja ga je povezala sa Beogradom a od Niša išla dalje prema Vranju. Ovaj poduhvat vlade kralja Milana nije bio nimalo jednostavan. Izgradnja pruge je trabalo da se finansira tzv.železničkim zajmom čiji bi finansijer bila francuska generalna unija sa ojom je ugovor sklopljen 1881. godine. Problem je naišao na osudu jer je izbor Generalne unije izvršen bez procesa koji danas poznajemo kao tender.

Došlo je do oštre rasprave u Narodnoj skupštini, koja je tada svoja zasedanja imala upravo u Nišu. Primedbe su se pokazale kao opravdane jer je ,,Genaralna unija,, iz Francuske ubrzo bankrotirala. Problem je rešen tako što je 1882. godine sklopljen novi ugovor sa francuskom bankom Narodni kontoar za eskont i radovi na gradnji železnice su nastavljeni. Razvoj Niša tekao je linijom uspona, godine 1881. on dobija i svoju prvu bankarsku ustanovu-,,Državnu okružnu štedionicu,, zatim se razvija i prva štamparija. Niš postaje i sedište raznih diplomatskih predstavništava,Francuske, Engleske,Italije, Turske i Austrije.

Prvi voz u Niš stiže 1884. godine i to otvara nove perspektive i otvaranje novih privrednih i finansijskih činilaca. U Nišu se formira železnički čvor po ugledu na velike gradske centre, on je važna putna i transportna tačka istoka ka zapadu i sa severa na jug. Finansijer iz Francuske Narodni kontoar dobija koncesiju na eksploataciju pruge na dvadeset pet godina što uz druga državna davanja nije bilo baš povoljno.

Međutim, Niš se izgradnjom ove saobraćajnice približio zapadnom svetu, njegovoj privredi i finansijskim tokovima. Igradnja proizvodnih kapaciteta imala je svoj nezaustavljiv zamah.

Austrijanac Jovan Apel koji je još 1864. godine imao ručnu pivaru u Aleksincu kupio je od Turaka u Nišu oko šest hektara zemlje (deo grada koji danas poznajemo kao Apelovac prim.aut) sagradio je modernu parnu pivaru i tamo 1884. godine preneo svu opremu. Njegova proizvodnaj piva na dnevnom nivou popela se na neverovatnih dvadeset hektolitara. Te iste 1884. godine u gradu je sa 250.000 dinara početnog kapitala osbovan i prvi domaći novčani zavod-Niška akcionarska štedionica. Novčani promet, zajmovi i rukovanje novčanim ulozima približiće se onima koji su se ustanovili u Zapadnoj evropi.

Niška akcionarska štedionica podići će kasnije,1902. godine za svoje potrebe jednu od najlepših i najprepoznatljivijih građevina koje svedoče o usponu Niša u ulici generala Milojka Lešjanina a u koj se danas nalazi ansambl ,,Simfonijskog orkestra,,.

Podizani su i mnogi proizvodni i privredni objekti u kojima je posao našlo stanovništvo iz grada i okoline. Jedan od najstarijih je svakako ,,Železnička radionica,, koja je služila za popravku lokomotiva i putničkih i teretnih vagona osnovana 1885. godine. U početku je u njoj radilo oko 100 radnika na čelu sa upravnikom francuzom Feliksom dok je i većina majstora bila poreklom iz Francuske. Kasnije se broj radnika povećavao i u njoj su uhlebljenje našle mnoge nišlije. Železnička radionica biće embrion onoga po čemu će u kasnijim vremenima biti prepoznatljiv – Mašinske industrije Niš.

Nisu zanemarivani ni saobraćajnice u okolini grada pa su 1885. godine izgrađeni putevi Niš-Gornja Toponica i Niš-Gramada. Godine 1886. je na prostoru kod Jevrejskog groblja izgrađena ciglana sa modernom peći koja se zvala,,Ciglana Jovanovića, Živkovića i Popovića,,.

Narednih godina 1887. i 1888. izgrađene su pruge prema Beloj palanci i Ristovcu čime je saobraćajni kapacitet Niša proširen. Istovremeno rasla je i zanatlijska proizvodnja esnafa u Nišu ali i poljoprivredna proizvodnja iz okolnih sela na koju se privreda grada dosta oslanjala.

Podrum Tutunović (čiji ostaci neslavno propadaju i svedoče o nemaru za nasleđe prim.aut) a koji je sem ovog u Nišu imao svoju filijalu i u Solunu 1890. godine sipao je kljuk veličine 150.000 oka (jedna oka 1.28 kg.). U grad su dolazili poslovni ljudi i trgovački agenti iz Francuske, Austrougarske i Nemačke zainteresovani za vino sa ovog podneblja. Vino proizvedeno u Nišu sadržalo je 22 do 30 procenata šire i bilo je vrlo traženo u inostranstvu. Pojava filoksre 1889. godine je donekle smanjila proizvođačke kapacitete ali je 1889 održan u Nišu vinarski zbor koji je doneo smernice za sprečavanje daljeg uništavanja vinogorja i njegovu obnovu. Posledice filoksere su imale manje posledice nego u nekim drugim evropskim zemljama. Primera radi za sićevačko vino cena je dostizala i 30 dinara za 100 oka.

Godine 1890. sa rastom privrede i ekonomije došlo je do poratsa broja stanovika na 19.877 od čega je 12.348 bilo ovde rođeno. Bilo je sve manje Turaka koji su ostali nakon oslobođenja ali se uvećao priliv Grka i Cincara. Od popisa stranaca 1879. godine kada je bilo njih 2.100 u gradu je broj porastao na preko 2.950. Ulaganje stranog kapitala, ne računajući zajmove i koncesije išlo je malo usporenim tempom. Nesigurnost ogledana u interesima stranih sila za ovo područje balkana i stalna geostrateška trvenja odvlačile su pokušaje akumuliranja stranog kapitala.

Kralj Milan Obrenović je često boravio u Nišu bez sumnje ga smatrajući svojom ,,drugom kućom,,. Često je išao u lov po okolini, primao strane deputacije i obavljao razne državne poslove. Konak pored Nišave bio je drugi dvor a pored uzdizanja ekonomske, vojne i druge moći grada radio je na njegovom uobličavanju. Ispravljeni su turski sokaci, izgrađeni trgovi, uređen prostor pored reke nicali parkovi.

Grad je putevima povezivan sa okolinom i predstavljao svojevrsni administrativno-kulturni i ekonomski centar regiona. Da li je Niš zaboravio Milana Obrenovića vizionarskog kralja oslobodioca u pravom smislu reči? Na žalost jeste? Zašto je to tako na nama je samima da o tome razmislimo.