Zbog oglasa na Linkedin-u Ana je ispisala istoriju za Srbiju: Preveslala je 5.000 km opasnosti i neizvesnosti
Okružene ajkulama, okeanskim stvorenjima i agresivnim talasima na nemilosrdnom Atlantiku, četiri devojke skoro 40 dana danonoćno su veslale kako bi završile najtežu veslačku trku na svetu, i uspele su. A među njima Ana Žigić, po majci Srpkinja, po ocu Slovenka, prva kojoj je na našim prostorima ovako nešto pošlo za rukom. Pet hiljada kilometara, od Afrike do Amerike, ove devojke veslale su kao jedna.
Iako su se upoznale tek kada su počele pripreme za trku, postale su dobre drugarice i podržavale su jedna drugu, kako Ana Žigić ističe za Telegraf, svih 39 dana, 12 sati i 25 minuta. Tri engleskinje i jedna Srpkinja bile su spremne da osvoje svet.
Za trku saznala na LinkedIn-u
I pored toga što je Ana ranije znala nekoliko ljudi koji su preveslali Atlantik nije ni sanjala da tako nešto može i sama da postigne, sve dok pre tri godine nije upoznala jednu devojku koja se spremala upravo za ovakvu trku.
"Počela sam detaljno da pratim i kada sam videla oglas koji je naš kapiten Viki stavila na LinkedIn-u bez razmišljanja sam se prijavila", otkriva naša sagovornica.
S obzirom na to da vesla od svoje 12 godine Ani ovaj sport nije bio potpuno nepoznat, ipak trebalo je da se pripremi za 5.000 kilometara neizvesnosti i opasnosti.
"Trasa trke bila je od Kanarskih ostrva do Kariba i to bez podrške, po svakakvim uslovima. Bilo je užasno naporno i povremeno opasno", priča Ana.
Sa sopstvene svadbe na avion, pa na trening
Ova hrabra žena pripreme je počela dnevnim treninzima, vikende je provodila na reci, a poslednjih osam meseci pred trku i na okeanu. Međutim, pored fizičkih, neophodne su bile i novčane pripreme.
"Prikupljale smo sredstva za troškove trke, kao i za dobrotvorne svrhe. A, uz sve to morale smo da uključimo i društvene mreže", objašnjava naša sagovornica.
Kako kaže, sve te pripreme izgledale su kao da radi simultano tri posla i da sva tri iziskuju puno radno vreme. Iako nije bilo nikakvih ograničenja, nijedna od njih nije imala slobodnog vremena.
"Sa sopstvene svadbe sam morala u avion, pa na trening", otkrila nam je Žigićeva.
Ana, kao i njene saputnice, sa sobom je ponela samo najneophodnije kako bi čamac bio što lakši, a za Telegraf je otkrila šta joj je tokom uvek putešestvija najviše nedostajalo.
"Sveže voće i moja porodica su mi najviše nedostajali", navela je ona.
Borba sa endometriozom i loši uslovi
Ipak, Ani je ovaj podvig najviše otežala endometrioza - bolno stanje koje muči žene. Plašila se da će joj trebati "previše" pomoći, međutim njene devojke bile su tu za nju.
"Ekipa me je uvek podržala kada sam se loše osećala, najveći strah mi je bio da će mi trebati previše pomoći ali sam tokom trke vratila sve vremenske dugove", istakla je ova hrabra žena.
Veslale su dva sata, pa onda pauza od isto toliko da jedu, odu u toalet, obave osnovne životne potrebštine. Toalet im je bio kanta na palubi, spavale su u kabinama na krimi čamca, bez grama privatnosti, ali to je ceh koji su morale da plate kako bi uspele u svom cilju.
"Spavale smo maksimum 4 do 5 sati na noć, često i manje, kada bi veslale i po tri sata kako bi brže išle", priseća se Ana dodajući da ih ni loši uslovi nisu sprečili da dođu do cilja.
"Sve zavisi od same ekipe, rute i uslova. Mi smo stigle pre mnogih muških ekipa", napomenula je.
Agresivni talasi, pa veliki podvig
Na korak do cilja poslednja prepreka bili su im agresivni talasi, a kako Ana ističe, tada su se najviše uplašile i pomislile da neće uspeti.
"Najviše smo se plašile da se baš tad ne prevrnemo jer smo imale dosta agresivne talase to veče", kazala je.
Kada su posle 39 teških, ali i lepih dana stigle do cilja osećaj je bio neprocenjiv, a Ana nije krila da je ponosna jer je prva sa naših prostora kojoj je tako nešto pošlo za rukom.
"Uspeh merim i po broju devojčica koje ću inspirisati, ohrabriti da se bave sportom, posebno ako imaju endomiteiozu. Želim da vide mogućnosti a ne prepreke", zaključila je naša sagovornica.
Kada je svojoj poridici saopštila da će ići na najtežu veslačku trku u njima su se preplitala dva osećanja - ponos i strah. Međutim, kako je Tanja Žigić, Anina mama, otkrila za Telegraf kada je posada izašla na kopno njenoj sreći i ponosu nije bilo kraja.
"Najviše me bilo strah kada mi je rekla šta planira, a vremenom je preovladao ponos. Samo par dana tokom trke, kad se nisu javljale bilo me je strah jer sam znala da ima neki problem. Kada su izašle na kopno, ponosu nije bilo kraja", priča Tanja.
Devojke su stigle druge u ženskoj klasi, pete u četvercima i osme ukupno (od 38 čamaca). Nakon trke, devojke su morale da prebroje svaku praznu ambalažu jer sve mora da se poklopi sa inventarom pre polaska, ostatak hrane ide u dobrotvorne svrhe kao i prva pomoć. Deo nazad na čamac novim vlasnicima.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Otopljeni sneg i led sa Grenlanda i Arktika izazivaju slabljenje okeanske cirkulacije i ubrzavaju zagrevanje
Putnik tokom leta snimio misteriozna svetla ispod oblaka: "Ljudi, šta je ovo?"
Uragan Lesli se približava Evropi: Ove dve države su prve na udaru!
<% post.title %>
Šta bi se dogodilo da se putničkom avionu iznad Atlantika pokvare motori
Video: Gori automobil u blizini Slavonskog Broda: Vatra "progutala" vozilo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OVO JE NIKOLA STANKOVIĆ PIVCE KOJI JE JUTROS UBIJEN U KALUĐERICI Imao je debeli policijski dosije, a u njemu i pokušaj otmice poznatog fudbalera
KRVAVO JUTRO U BEOGRADU Muškarac ubijen ispred svoje kuće, devojka ranjena
(MAPA) STIŽU SNEŽNI TALAS I LEDENI DANI Meteorolog otkriva kada će cela Srbija biti zavejana i u minusu: U Beogradu do 20 centimetara snega, na planinama pola metra
Vitez Koja
Bravo, lepa priča o hrabrim, odvažnim , odlučnim devojkama da recimo urade takav izazov za koji je potrebno puno treninga, odricanja, samo discipline, pa onda timskog rada, što su sve pozitivne osobine.Volim kada u moru zaglupljivanja o ljudima koji nisu mrdnuli svoje d.pe u životu, a tekst o tome kako je kupila torbicu od xxy nekakvih para,bez ikakvog talenta,postignuća...pročitam i nešto smisleno i osvetla obraz i novinarske profesije, a i ulepša dan jer da podstrek ljudima da je svašta moguće, ako si zaista odlučan da to i uradiš.
Podelite komentar