Aleksandar je ponos Srbije! Čačanin je student generacije sa nerealnim prosekom, ređa uspehe kao od šale

Čačanin Aleksandar Radović. Ređao je skoro sve desetke i prošlog leta diplomirao na anglistici Filološkog fakulteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,94. Upisao je i master studije. Iako je imao najbolje ocene, nije se zadržao samo na učenju za ispite. Učestvovao je u mnogim drugim naučnim aktivnostima, što potvrđuje i njegov istraživački rad na trećoj godini studija, prenosi Čačanski glas.

– Bio je to moj veliki podsticaj za akademsku karijeru. U tom radu sam se bavio studentskim stavovima o nekim politički motivisanim promenama u jeziku – kaže Aleksandar.

Preporučujemo

Taj njegov rad objavljen je u Zborniku Društva nastavnika engleskog jezika. Istraživao je za jedan od glavnih predmeta na Filološkom fakultetu – savremeni engleski jezik G6. I nisu ovo jedini Aleksandrovi uspesi. Iako je tek diplomirao, spisak je podug, samo, trebalo je od nečega krenuti, a on je gradio temelje kroz čitavo školovanje.

Foto: Čačanski glas

"Među svojima"

Bilo je i očekivano da učenik koji je učestvovao na republičkim takmičenjima iz engleskog jezika upiše anglistiku. Iz Osnovne škole "Vuk Karadžić" i iz čačanske Gimnazije poneo je Vukovu diplomu. I nije bio samo na takmičenjima u osmom i četvrtom srednje, već i u organizaciji privatnih škola stranog jezika.

– Sve je išlo nekim prirodnim tokom. Razmišljao sam o studijama na Fakultetu političkih nauka, pravima, ali je engleski jezik uvek bio sastavni deo mojih interesovanja. I nisam pogrešio. Na anglistici Filološkog fakulteta sam bio kao u porodičnom okruženju, kako bi rekao Dis: „Među svojima“. Profesori su bili vrlo predusretljivi, uvek spremni da odgovore na sva naša pitanja. Svi su motivisani za rad i zaista su stvorili jednu pozitivnu atmosferu. Omogućili su i studentima da se dokažu i ostvare svoje potencijale – kaže Aleksandar.

Pošto je ređao desetke, širom mu se otvorio put za master studije, ali, što je i važnije, prvo zaposlenje u Ministrstvu inostranih poslova Srbije.

– Skoro sam počeo tu da predajem budućim i sadašnjim diplomatama. Velika je odgovornost i želim da odgovorim na sve izazove koji će mi se ukazati. Naišao sam na izvanredan prijem u tom ministrstvu. Zaista su me prihvatili i ispoštovali kao studenta generacije. Filološki fakultet i Ministarstvo inostranih poslova imaju sporazum i mene su, zbog uspeha na studijama, pozvali da predajem na Diplomatskoj akademiji – priča Aleksandar.

Foto: Čačanski glas

Ako pominjemo njegove temelje i početke u školovanju, trebalo bi napomenuti da je oduvek voleo knjige, filmove, muziku. Svira i gitaru. Različita interesovanja omogućila su mu da sazna dosta o pop kulturi anglosaksonskih zemalja. Zasigurno, njegova ljubav prema jezicima potekla je i od majke Danke, koja predaje nemački u čačanskoj Gimnaziji.

I da ne ispadne da su samo mamine zasluge. Aleksandrov otac Želimir je više od 40 godina radio u Fabrici reznog alata i bio jedan od vodećih majstora. Tako su se sabrale sve porodične i genetske predizspozije.

Ipak, presudni su bili njegova volja, rad i upornost…

Zaslužena priznanja

Kako je već pomenuto, bilo je više nagrada. Ipak, ne bi smeli da ne pomenemo Plaketu „Profesorka dr Sonja Dekanić Janoski“, koju dobijaju najbolji studenti anglistike. Tu je i Pohvala Filološkog fakuteta za ostvarene rezultate. Pre nekoliko sedmica dobio je i Povelju zahvalnosti Grada Čačka.

Poslednjih dana decembra, Kancelarija za mlade i pomoćnica gradonačelnika Čačka Marjana Petronijević organizovali su Aleksandru prijem sa najužim gradskim rukovodstvom. Od gradonačelnika Miluna Todorovića i njegovih saradnika dobio je repliku slike Nadežde Petrović „Kosovski božuri“.

Aleksandar je učestvovao i na dve naučne konferencije za mlade istraživače i doktorande, jednom kao volonter, drugi put kao izlagač. Još uvek je i stipendista Fonda za mlade talente. Fond mu je omogućio i da sada obavlja praksu na Diplomstskoj akademiji, tako njegov posao nije samo rezultat saradnje Filološkog fakulteta i Ministarstva inostranih poslova.

Šta dalje? Njegova želja je da se ostvari na Diplomatskoj akademiji. Ali, ko zna koji profesionalni putevi bi tek mogli da mu budu otvoreni. Najvažnije je da su sigurni i zasnovani na utemeljenom radu i istinskoj želji za usavršavanjem. Ako je Aleksandar tek u ranim dvedesetim godinama, koliko bi tek šansi trebalo da mu se ukažu. Za najbolje uvek ima načina…

(Telegraf.rs)