Đurić: Nastavljamo da negujemo uspomenu na najvećeg srpskog prosvetitelja Svetog Savu
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ramamti Ezer
''I danas se sećamo životnog dela prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save, učitelja pismenosti, zaštitnika srpske duhovnosti", rekao je Đurić.'' Kakva je to srpska 'duhovnost'? Ili bilo koja druga na ex Yu prostorima ili igde u svetu?! Koja to nacija ima primat u odnosu na druge da je Bog toliko pristrasan i da nekom svecu ili svetici da takvu ulogu 'zaštitnika duhovnosti određene nacije'? Bog ne favorizuje nijedan aspekt nekog naroda, teritorije ili države u odnosu na ostatak sveta (Dela apostolska 10:34,35). Treba napomenuti da Sveti Sava odavno nema nikakvu ulogu u ničemu što se dešava na Zemlji, jer je mrtav i možda ga se Bog seti i uskrsne na rajskoj Zemlji (Propovednik 9:5,10; Jovan 5:28,29). Sava je bio sposoban političar i imao zasluge za prosvetiteljski deo srpske kulture, ali to nema veze sa biblijskom duhovnosti i mudrosti (Mat. 5:3). Tadašnja crkva je već odavno bila ogrezla u paganstvo i nehrišćanske postupke, tako da tu nije bilo ni D od duhovnosti, jer su se propagirali uski interesi naroda i države, a ne Božjeg Kraljevstva pod Hristom i Božja volja za Zemlju i ljudski rod (Mat. 6:10). Al' narod voli da praznuje bez obzira na poreklo običaja i praznika i potencijalne duhovne opasnosti koje to nosi sa sobom. Pa ko voli nek izvoli (1. Kor.10:20-22).