Brinuli smo šta će biti sa očevom inostranom penzijom, jer je udovac! Onda je moja žena uradila gnusnu stvar

Sa suprugom sam živeo u srećnom braku skoro 30 godina. Imamo dvoje dece, koji su sada odrasli ljudi. Moj otac je otkad znam za sebe živeo i radio u inostranstvu i u jednom momentu kako i red nalaže vratio bi se u domovinu nakon penzionisanja. Udovac je, svi smo se plašili da će se oženiti nekom ženom koja će naslediti penziju a neće brinuti o njemu kako treba, ali niko nije ni slutio šta će zapravo desiti nakon što se vrati u zemlju, počinje priču za Telegraf M.M. iz okoline Niša.

Kako kaže, njegov otac je stekao penziju radeći razne poslove u inostranstvu, zbrinuo porodicu, čak je i imao i dve vanbračne veze, ali do sklapanja braka nije došlo.

Preporučujemo

- Bojali smo se da će se oženiti tamo nekom mladom ženom, koja neće brinuti o njemu, nego će samo naslediti penziju. Svesni smo toga da je njegova penzija lična stvar i odluka, ali opet nije nam bilo svejedno da li bi ona to na kraju zaslužila. Ipak, desilo se nešto mnogo gore. Moja supruga pokrenula je brakorazvodnu parnicu, razveli smo se i udala se za mog oca. To je nešto što je razorilo celu našu porodicu, obrukalo nas, ništa više nije bilo isto a smatram da to nije moralo tako, priča nam M. M.

Kako kaže, sve se to odigralo pre nekoliko godina, dodaje da je njegova žena stekla pravo da nasledi kasnije penziju.

- Ne znam kako će se ona ponašati nakon što otac umre. Ja i ne idem kod njih, odselio sam se u drugi grad, komuniciramo što se tiče dece, ali poražen sam potpuno u ovoj situaciji. Nemam toliko novca koliko ima moj otac, ali znam da joj pored mene ništa nije falilo, kako njoj, tako i deci, priča nam sagovornik.

Kako zakon tumači ovakve brakove

Kako objašnjava advokat Andrija Marković, brakovi skopljeni iz interesa su pravno nesporno valjani ukoliko nijedan od supružnika ne želi da se razvede, a treća lica nemaju interesa da to dokazuju i traže. 

- Zakon ne poznaje pojam brak iz interesa, niti pojam fiktivnog braka, već se eventualno problem fiktivnih brakova može sagledavati kroz druge zakonske propise kojima su bliže određene pravne posledice fiktivnog pravnog posla. Ukoliko govorimo o braku iz interesa u smislu fiktivnog pravnog posla, takav brak jeste onaj koji se zaključuje kada budući supružnici svesno stupaju u brak jer će od toga imati nekakvu korist. Međutim, taj brak je, kao saglasna izjava volje, nesporno pravno valjan ukoliko imamo situaciju da nijedna strana ne želi da se razvede ili da se brak iz nekog razloga poništi, a treća lica nemaju interesa da to dokazuju i traže - navodi Marković.

Sticanje stranog državljanstva, ostvarivanje prava na nasleđivanja ili sticanje penzije, obezbeđivanja lagodnog života, usvajanje dece i druga prava koja zajednički život može da donese su, kako objašnjava advokat Marković, samo neki od motiva za stupanje u ovakav brak.

Ukoliko neko ima interes da se ovakav brak poništi, najčešće su to naslednici ili državni organi, teret dokazivanja da je brak fiktivan je na njemu.

- Fiktivni brak, kao i svaki drugi pravni posao je takav pravni posao koji ne bi trebao da proizvodi bilo kakva pravna dejstva, ali takav pravni posao je teško dokaziv, posebno u sitacijama kad partneri nemaju bilo kakav interes i inicijativu da takav brak pobijaju u sudskom postupku. Svakako, samo zaključenje takvog braka nije krivično delo kod nas. Ovo je teško dokazivo i sa razloga jer brak, za razliku od vanbračne zajednice, ne mora da podrazumeva konstantnu zajednicu života, pa ukoliko bračni parneri ne pokrenu sudski postupak pobijanja takvog braka, to mogu eventualno učiniti pravno zainteresovana lica - naslednici radi ostvarivanja svojih naslednih prava ili država, što je retkost. Dakle, teret dokazivanja je na onome ko ima interes da se fiktivni brak poništi, a to su najčešće naslednici ili državni organi - objašnjava Marković.

U drugim zemljama za razliku od naše, dodaje Marković, neke vlasti po službenoj dužnosti utvrđuju da li se radi o fiktivnim brakovima proveravajući čak da li dele isti stan kao i da li su njihove lične stvari u njemu. 

Za raliku od našeg pravnog sistema, opšte je poznato da vlasti nekih – posebno bogatijih zapadnih zemalja po službenoj dužnosti proveravaju da li se radi o fiktivnim brakovima i to tako što proveravaju namere partnera - način dolaženja do papira, proveravaju da li je postojala realna namera bračnog života, da li se uopšte razumeju, odnosno da li govore iste jezike, da li postoji zajednički stan u kojem se nalaze njihove lične stvari, koliko se zaista poznaju.

(Telegraf.rs)