Ovi simptomi su znak da vam možda preti infarkt: Stručnjaci za Telegraf otkrivaju na šta treba obratiti pažnju

Gojaznost, cigarete, loše životne navike, genetika, visok pritisak koji se ne leči, samo su neki od faktora rizika koji mogu uticati na razvoj kardiovaskularnih oboljenja. Iako je nekada infarkt miokarda pogađao uglavnom stariju populaciju, sada već nema pravila, i javlja i kod ljudi oko 45.godine, a u nekim slučajevima i ranije.

Stručnjaci u razgovoru za naš portal objašnjavaju, da što se simptoma tiče oni se mogu prepoznati u pojedinim slučajevima, kao što je, recimo, bol u grudima koji traje duže od 30 minuta, jakog je intenziteta koji se širi, takođe može doći i do bola koji se javlja u donjoj vilici što se može protumačiti kao alarm za uzbunu.

Preporučujemo

Kardiolog UC KCS prof.dr Predrag Mitrović za "Telegraf" objašnjava na koje simptome treba obratiti pažnju, i podseća na promenu životnih navika.

- Za infarkt miokarda postoje najčešće signali, javlja se pritisak u sredogruđu, u predelu srca i to se u početku javlja pri naporu, dakle ako se fizički zamaramo, hodamo uz stepence, izloženi smo stresu, tada se javlja bol. Kako kasnije bolest napreduje, počinje da se javlja bol i dok mirujete. U nekih 30 odsto slučajeva nema bola, nema ničega što ukazuje, ili mogu biti neki simptomi koje ne povezujemo sa srcem, kao što je bol u donjoj vilici, bol u leđima između lopatica, a onda obično ljudi pomisle na neki drugi mogući uzrok. U svakom slučaju, ako osetimo bol u predelu srca, ukoliko se on širi u levom ramenu, u levoj nadlaktici, a zatim u podlaktici, ili šaci, onda je potrebno javiti se lekaru. Bitno je da obratimo pažnju ako su naši roditelji, brat ili sestra imali infarkt miokarda, naročito u tom nekom dobu, onda se moramo javiti jer je moguće da imamo bolest srca, objašnjava profesor Mitrović.

Zašto se javlja kod sve mlađih ljudi, lekar objašnjava da je mogući razlog što možda ne vode računa o svim faktorima rizika, kao što su cigarete, gojaznost, ali i to što mnogi ne odlaze lekaru.

-Ako imamo dijabetes treba da pijemo lekove za šećer, ako smo gojazni, treba da smršamo, ako imamo kardiovaskularnu bolest, visok pritisak, moramo da pijemo lekove. Takođe, treba napomenuti da i ove nagle vremenske temperaturne razlike ne odgovaraju ljudima, mi već godinama idemo iz zime u leto, i obrnuto, kaže profesor Mitrović, koji podseća da već sa 40, 45 godina, svako treba da ode na kontrolni pregled bez obzira da li oseća tegobe.

Infarkt kod mladih ljudi je trend koji nas prati godinama

Direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti u UKC Niš, prof. dr Tomislav Kostić objašnjava za "Telegraf" da se u poslednjih nekoliko  godina granica pomera prema mlađoj populaciji kada su kardiovaskularne bolesti u pitanju. Kako je osamdesetih godina akutni infarkt miokarda bio rezervisan za stariju populaciju, ta granica se od tada pomerila.

-Bilo je primera pacijenta koji je imao infarkt sa 20 godina. Inače, mi spadamo u grupu zemalja sa veoma visokim rizikom za kardiovaskularne bolesti, zato treba da menjamo navike. Osnova svih bolesti je ta genetska predispozicija koja je takva kakve jeste, i to je ono što se ne može promeniti, ali postoje stvari na koje možemo uticati a to su naše životne navike, odlazak lekaru, i sve ono što se tiče prevencije, kaže profesor Kostić.

Zlatni sat

Kako ističe naš sagovornik, bez obzira na godine ili intenzitet bola koji osećate, važno je biti svestan rizika i potencijalne opasnosti, a veliku ulogu u kardiologiji igra „zlatni sat“.

-Kada se osete simptomi, važno je javiti se unutar jednog sata i to taj to takozvani „zlatni sat“. Što je vreme kraće do trenutka otvaranja srčane arterije to je i stradanje srčanog mišića manje. S druge strane ne treba ni paničiti, jer nije svaki bol u grudima infarkt. Izdvojio bih bol koji traje duže od 30 minuta, bol koji ima jak intenzitet, koji se širi i to kod pacijenata koji su rizična grupa, koji imaju genetsku predispoziciju. Tu spadaju i gojazni i pušači, oni bi trebalo da obrate posebnu pažnju, dodaje profesor Kostić.

Kako lekar objašnjava, infarkt miokarda se uglavnom može javiti kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom, kod onih koji imaju masnoću u krvi, kod osoba sa dijabetesom. U 30 odsto slučajeva akutni infarkt miokarda dešava se iznenada bez nekih jasnih simptoma, ali ako se jave simptomi treba biti brz i takođe raditi na menjaju loših životnih navika.

(Telegraf.rs)