Nikolija i Milica toliko su plakale za mamom da su njihov sokak zvali "ulica suza": Danas imaju samo ovu molbu

U selu Strelica udaljenom oko pet kilometara od centra Kosovske Kamenice u polusrušenoj kući živi bračni par Ana i Mikica Maksimović sa dve ćerkice Nikolijom (12) i Milicom (9). Tu je i njihova baka Velka (83) koja je dve unuke očuvala i, kako voli da kaže, stavila na noge pošto ih je majka, inače rođena u Vrakama kod Skadra, bila ostavila.

Do njenog povratka, pre tri godine, blatnjavi sokak meštani su zvali "ulica suza" pošto dana nije bilo kada njih dve, posebno starija Nikolija, nije istrčavala na sokak dozivajući majku. Nikoliju od rođenja sa teškim oboljenjem srca i njenu sestricu Milicu u kolevci je ostavila majka, što je ostavilo brojne posledice.

I jedna i druga i dan danas, iako se mama vratila, u snu buncaju dozivajući je. Majka je imala svoje razloge što je otišla, i sigurno joj nije bilo nimalo lako, a danas je najvažnije da je ponovo tu.

"Jeste da smo se pomirili, da smo naše pre svega bračne razmirice prevazišli, ali su posledice po naše dve devojčice posebno po Nikoliju ogromne", iskreno govori Mikica, odbijajući da priča o razlozima zbog kojih je skoro pet godina bio u statusu samohranog roditelja.

Foto: N. Zejak

Anin povratak deci kako veli Mikica "ulicu suza" je pretvorio u sokak radosti pošto su njegove dve devojčice jedino dvoje dece u tom delu srpskog sela Strelice u kome živi tridesetak starijih uz petoro dece.

"Nikolija je rođena u sedmom mesecu sa srčanom manom. Odmah je u Tiršovoj operisana, ugrađen joj je stent, i od tada do danas svakih šest meseci ide na kontrolu", navodi Mikica i kaže da sve što zaradi sečom šume ili prodajom mleka, sira i povrća daje za njeno lečenje.

Sanjao je o srećnoj porodici i, kako kroz suze kaže Mikica, umalo mu se san raspao ne toliko zbog sukoba sa suprugom koliko zbog bolesti male Nikolije.

"Sečem šumu, riljam, orem, čuvam dve krave, svinje i perad. Ne stajem od jutra do noći jer mi je cilj da devojčicama a bogami moram reći i supruzi obezbedim skroman život. Posebno Nikoliji kojoj moramo posvetiti punu pažnju i poštedeti je, kako su me lekari upozorili, bilo kakvih daljih stresova", govori Mikica.

U domaćinstvu Maksimovića poslije Aninog povratka poslovi su podeljeni. Mikica i Milica su zaduženi za spoljne poslove oko stoke i u ovim zimskim danima ogreva, dok su Nikolija i Ana, kako veli Mikica, "kućne muve" zajedno sa iznemoglom Velkom.

Maksimovići žive u polusrušenoj dotrajaloj kući. Mikica prima minimalac i dečji dodatak. Imaju dve krave od kojih je jednu donirala Eparhija Raško-prizrenska kako bi Maksimovići mogli da prodajom mleka i mlečnih proizvoda obezbede preko potreban novac za Nikolijino lečenje i školovanje nje i njene sestrice.

Male Maksimovićke su naučene da se odriču svega.

Raduju se čokoladi i bilo kom poklonu jer su, kako stidljivo veli Ana, uz baku naučile da štede i uzdržavaju se mnogo čega.

"Znam i ja i moj suprug da su one bile žrtve naše nesloge i baš zato nastojim da im nadoknadim ukoliko mogu svaku trenutak odrastanje bez mene", kratko prozbori Ana uz molbu da ne govori o njenim prolivenim suzama kako zbog Nikolije tako i zbog Milice koju je ostavila u kolevci.

Mikica i njegova Ana mole ljude dobre volje da im pomognu da kupe makar i polovan traktor kako bi zaorali brazdu više pošto stotine hektara njiva u vlasništvu njihovih raseljenih rođaka zarasta u korovu.

"Jedini smo koji brazdu jednu nismo zakorovili jer sam odlučio pa makar ostao poslednji da budućnost deci gradim u rodnoj Strelici u kojoj je do povlačenja vojske i policije 1999.godine živelo oko 500 Srba", poruči Mikica.

(Telegraf.rs/N.Zejak)