Špankinja pravi komplet lepinje u Srbiji: Otkrila nam je tajni sastojak, a ovako smo reagovali na specijalitet

Miris pršute iz Krive Reke, domaćeg kajmaka i hrskave lepinje svakodnevno mami stanovnike Smederevske Palanke. Unutar restorana dočekuju vas karirani stolnjaci, španska muzika, pa i zastava ove države. U prvi mah zapitate se "kakav je ovo spoj nespojivog", a onda vam prilazi nasmejana Laia Blaskez (26) i umilnim glasom upita šta ćete da poručite. Ova devojka iz Barselone vlasnica je restorana "Lagano kod Španjolke" čiji specijalitet je zlatiborska komplet lepinja.

Kako za Telegraf.rs objašnjava, u Srbiju je došla iz ljubavi prema ovoj zemlji. Pre davnih sedam godina stigla je na odmor, a onda shvatila da više ne želi da se vraća u Barselonu. Videla je drugu zemlju, dobru hranu i divne ljude, a privukla ju je jedinstvena energija. Ubrzo, srela je i Andreja (26), svog sadašnjeg momka, a zbog njega se preselila baš u ovaj grad.

Laina i Andrejeva ljubavna priča započela je preko fotografije Hrama Svetog Save koju je Špankinja našla na Instagramu. Ona ju je postavila na svoj profil, a autor fotografije bio je baš Andrej.

-  Tad smo krenuli da pričamo. Posle nekoliko meseci došao je u Barselonu, i do dana današnjeg smo zajedno - kaže nasmejana Laia.

Ipak, ništa od ovoga nema veze sa komplet lepinjom, te nam Špankinja objašnjava da je ovaj specijalitet prvi put probala kod Andrejevih roditelja u malenom mestu u Zapadnoj Srbiji, odakle recept i potiče. Od kada je okusila kombinaciju kajmaka, pretopa i tople lepinje, nije mogla da je izbaci iz glave.

- Andrejeva familija je iz Sirogojna. Kada sam otišla tamo da ih upoznam za doručak smo probali komplet lepinju, a ja sam se oduševila. Lepa je i sarma i karađorđeva i sva vaša hrana, ali ovo mi se posebno svidelo. Kad smo se vratili ovde videla sam da u pekarama nema komplet lepinje i nemam gde to da pojedem, a želim. Onda sam došla na ideju da otvorimo komplet lepinju u Palanci. Mogu da kažem da mi je Andrej rekao da sam luda, nije verovao da će neko od Špankinja da kupi lepinju. Ipak, evo nas sada - priča nam ona smejući se.

Iako su Španci poznati kao veliki ljubitelji hrane, Laia kaže da tamo ne postoji ništa slično komplet lepinji, te smatra da joj se upravo zbog toga toliko dopala.

- Ukusna je, drugačija kvalitetna. Ima kvalitetan kajmak, dobru lepinju i lepo jaje, a kad se ispeče u rerni to je da se oduševiš, nema šta! - kaže ova mlada devojka prstima oponašajući pritiskanje mekane lepinje.

Laia za svoju lepinju nema tajni sastojak u vidu namirnice, ali tvrdi da on dolazi iz srca. Bez njega restoran ne bi bio krcat, a Palančani ne bi uživali u specijalitetu.

- Ljubav! Mislim da kada spremaš nešto polako i pažljivo, da svaki sastojak bude kvalitetan, da svakoj daš vremena, mora da bude dobro. Ako spremaš sa ljubavlju, mora, i to je moja tajna - priča nam Špankinja.

"Tako divne ljude kao Srbe, nikada nisam videla"

Prvog dana kada je kročila u našu zemlju, Laia se zaljubila u svaki njen delić. Dopali su joj se ljudi, hrana, muzika i toplina koju je osetila na svakom koraku. Dok se priseća svog prvog odlaska u Skadarliju, priča nam o sitnim detaljima koje je primetila te večeri, a koje nikada kasnije nije zaboravila.

- Kad sam bila prvi put sama u Skadarliji videla sam toplu atmosferu. Ljudi su bili srećni, smeju se, poju rakiju i slušaju tamburaše. Hrana je bila odlična, a ja sam samo sedela i razmišljala "wow, ovo nikada nisam videla". Duša neka postoji. Posle sam videla babu koja pravi čarape i prodaje, to je toliko slatko. Te male stvari su mi mnogo značile i htela sam ovde da živim od prvog minuta kada sam stigla - objašnjava ova devojka.

Priznaje da su Srbi i Španci slični - uživaju u muzici, piću i hrani. Ipak, kaže nam da toliku količinu empatije nigde ranije nije videla.

- Ovde ljudi mnogo pomažu jedni drugima, u Barseloni toga nema. Komšije dođu seku drva, trudne žene idu prve na kasu, to tamo nikad nisam videla. Postoji toplina kod Srba. U prvi mah su malo hladni, ali kako vreme prolazi, otvaraju se i onda ti daju sve od srca - iskrena je Laia.

Iako srpski jezik nema nikakve sličnosti sa njenim maternjim, konverzacija sa Laiom tekla je potpuno glatko. Nije postojala reč koju Laia ne razume ili ne zna da izgovori, ali objašnjava nam da i dalje ne pronalazi način da savlada padeže.

- Andrej mi kaže da pričam kao muškarac - smeje se ona i dodaje da je jezik naučila slučajući svog momka kako priča, te sada sve izgovara u muškom rodu.

- Naučila sam jezik kad sam otvorila restoran, vidim da moram zbog mušterija da im objasnim šta i kako. Sviđa mi se jezik, onda kad ti se nešto sviđa lakše ti pada - pojašnjava ona.

U Srbiji je pronašla ljubav, posao i mir, međutim nedostaju joj porodica i prijatelji. Ovde mnogo radi, te nema vremena za žurke i izlaske, ali ni za upoznavanje novih ljudi. Ipak, Laia kaže da su joj njene mušterije najveći prijatelji u ovom gradu.

- Nedostaje mi plaža. Živela sam blizu plaže i navikla sam ujutru da odem da trčim ili šetam, a toga više nema. Nravno i familija i porodica, daleko su. Mušterije su mi odlične, vole me i donose poklone. Zahvalna sam im na lepim rečima i oni su svi moji drugari. Divni su i tako dobre ljude nikada nisam videla - priča osmehujući se.

Priča nam da bi volela da obiđe Kopaonik, ali i roštiljijadu u Leskovcu, a san joj je da svaki stanovnik Srbije može da pojede komplet lepinju kada ustane. Za sada je još rano, kaže nam, ali se nada da će jednog dana u tome uspeti. A kako i ne bi želeli da pojedu njen specijalitet, kada je pravljena s ljubavlju.

(Telegraf.rs)