Istoričar Gajić kreće u ekspediciju na najsevernije ostrvo na planeti: Našao svedočanstva o srpskim rudarima

Aleksandar Gajić, istoričar i autor monografija "140 godina srpsko-američkih diplomatskih odnosa", otisnuće se na putovanje svog života u najsevernije ostrvo naseljeno na planeti - Svalbard. Prilikom istraživanja u Kongresnoj biblioteci, u Vašingtonu, došao je do dokumenta koji govori o ugovoru sa Svalbardom, potpisanim 1925. godine i koji se tiče eksploatacije uglja.

"Ovaj ugovor ratifikovala je vlada Nikole Pašića. U originalnom obliku se čuva na Svalbardu i odlučio sam da tamo odem na istraživanje. Došao sam na ideju sa prijateljem da uspostavimo kontakte sa norveško-američkom i ukrajinsko-ruskom postavkom i da im se pridružimo u ekspediciji. Pored kabinetskog istraživanja koje će biti sprovedeno, podrazumeva i odlazak ledolomcem, brodom, što je severnije moguće, ako nam uslovi dozvole", naglašava sagovornik.

Preporučujemo

Aleksandar će se otisnuti na ekspediciju 28. januara i zadržaće se deset dana, a svoje putovanje će dokumentovati snimcima i fotografijama. Gajić napominje da je upravo na Svalbardu najkvalitetniji internet na svetu, a svi ljubitelji prirodnih lepota i avantura moći će i putem društvenih mreža da prate putovanje. Kako navodi, ovaj deo Artika je bio proglašen za prvu slobodnu međunarodnu zonu, koja nikome ne pripada, a tu je i naseljavanje našeg naroda na te prostore.

Foto: nsuzivo/privatna arhiva

"Našli smo svedočanstva da je tu bila naseobina naših rudara, da li kao deo tima ruskih ili norveških rudara, to ćemo videti. Nakon toga, napravićemo javno predavanje u Novom Sadu o našem putovanju. Nadamo se da ćemo moći da dokumentujemo i auroru borealis, polarnu svetlost, kao i polarne medvede, lisice i razne vrste kitova. Ideja je da posetimo i napušteno mesto, pod nazivom Piramida, napuštenu istraživačku stanicu koja je nekada pripadala Sovjetskom savezu u kojoj se i dalje nalazi bista Lenjina. Mesto je napušteno 1992. godine i danas je grad duhova. Sve je zaleđeno, a na osnovu snimaka koje smo dobili izgleda kao da ljudi i dalje žive tamo, iako je sve napušteno", govori istoričar za nsuzivo.

Pred njim su bile visinske fizičke pripreme, jer temperature idu i do minus 40! Ističe da je spreman na sve uslove, da straha nema, jer je tokom protekle godine posetio i Patagoniju.

Foto: nsuzivo/privatna arhiva

"Navikao sam na razne uslove tokom 20 godina svog istraživačkog rada", reči su Gajića.

U monografiji "140 godina srpsko-američkih diplomatskih odnosa" uradio je analizu diplomatskih odnosa između dve zemlje i uradio intervjue sa ključnim ličnostima politike Srbije i Amerike.

"Prilikom istraživanja pronašli smo mnogo dokumenata o raspadu Jugoslavije, koje ćemo objaviti u dopunjenom izdanju knjige gde će se naći dodatne stvari u vezi sa uticajem, pozitivnim i negativnim, na raspad", zaključio je Gajić.

(Telegraf.rs)