Dobar dan, da li je ovo Lidijin broj: Ćerka pretila majci da će se ubiti, a onda joj je iznenada stigla poruka

Kad god bih ćerki, koja sada već ima 18 godina, rekla da nešto ne može dobiti, ona bi toliko negodovala da bi u afektu pretila suicidom. I suprug i ja znamo kako to ide kod adolescenata, tako da smo je godinama pažljivo pratili. Jedne večeri bila je toliko vesela, da bi ustala depresivna, njeno raspoloženje kretalo se od euforije do depresije. U nekim momentima nisam znala da li je dobro ili loše, iako smo uvek imale prisan odnos, verovali ili ne, mnoge stvari krila je od mene, počinje priču za Telegraf Beograđanka Lidija M.

Kako kaže naša sagovornica, njena ćerka je uvek imala srećno detinstvo i odlične uslove za rast i razvoj ali sa decom uvek treba raditi, i ne shvatati olako njihove reči.

Preporučujemo

-Uvek je bila razmažena, da tako kažem. Činili smo joj sve, a onda kada bi rekli "ne" naljutila bi se, valjala po podu, skakala, ali sve bi se nekako u miru završilo. Psiholog nam je rekao da ona privlači pažnju i pokušava da istera svoje. Kako su godine prolazile a pubertet menjao intenzitet i ona se menjala i baš kad smo pomislili sve se sredilo, i kada je prestala a o suicidu, desilo se nešto što me je šokiralo, nastavlja naša sagovornica.

Dodaje, tokom odrastanja išla je na razgovore sa psihologom, radila je testove na kojima se pokazalo da je u pitanju samo privlačenje pažnje, ali da treba pratiti i biti oprezan dok se hormoni ne stišaju i stvari ne postave kako treba. Srednja škola, pripreme za fakultet sve je teklo u najboljem redu, međutim jedan segment ostao je prikriven.

Majci je stigla poruka sa nepoznatog broja

- Iako smo motrili na nju, nikada nismo zalazili u njene razgovore i prepiske. Bio je vikend, sama kod kuće, suprug na putu, ona otišla negde sa drugaricama. Stigla mi je poruka sa nepoznatog broja "Dobar dan, jel ovo Lidijin broj?", u tom momentu osetila sam kao da me je neko porezao po stomaku. Odgovorim da, da li se nešto desilo? Stiže sledeća poruka: "Molim vas, objasnite ćerki da mi više ne preti samoubistvom, mi smo se rastali posle kraćeg zabavljanja i ja zaista ne znam kako ovo da rešim." To je bio njen bivši momak sa kojim se zabavljala, za koga sam i ja čula preko zajedničkih prijatelja, prepričava majka koja nije ni slutila koliko je sve daleko otišlo.

Kako dodaje, razlog zbog koga je progovorila je da bi na neki način skrenula pažnju svim roditeljima da prate decu, da ih ne shvataju zdravo za gotovo, ali i na koji način pomoći kada se dese ovakve situacije.

- Ovo ne bih ispričala da mi ona nije dala saglasnost, jer i ona je svesna dokle je to otišlo. Zaljubila se, mislila je da će sve biti po njenom kako je radila sa nama, ali ovaj dečko je postupio ispravno kada mi se obratio. Najvažnije u tom momentu je bilo da vidim gde je i da dođe kući. Pozvala sam supruga, prijateljicu, psihologa dok sam je čekala da dođe, a onda sam je zagrlila i zamolila da se iskreno otvori i ispriča sve. Uvela sam je u razgovor da je razumem, da želim da joj pomognem i da ne sme tako postupati. Naravno, plakala je, rekla je da on laže, ali bila sam istrajna da joj dokažem da to nije ispravno. Na kraju, malo po malo, dovela se u red, izvnila dečku i kad god ima problem javlja se i meni i psihologu, a ne poverava se vršnjakinjama, jer svi oni manje više razmišljaju slično, poručuje naša sagovornica.

Poseta psihologu je pravi put

U osetljivom razdoblju kada hormoni divljaju, tinejdžeri su skloni kako manipulacijama tako i afektima. Roditelji treba da budu oprezni i obavezno uključe stručnjaka ako procene da situacija izmiče kontroli.

- Mi tome i služimo, da im zajednički pomognemo. Roditelji moraju da imaju razumevanja ali i da budu realni, jer nemoguće je da dete baš sve govori što mu se dešava. U periodu adolescencije treba biti obazriv, uzeti u obzir svaku reakciju, pretnju, sve... Kada dete govori o suicidu ono traži pomoć, a roditelj je dužan da mu pomogne. Psiholozi znaju kako se razgovara s decom u tom razdoblju, znaju kako da mu priđu, kako da ga nateraju da progovori, a postoje i testovi koji se rade. Roditelji se često iznenade kada čuju šta je sve njihovo dete ispričalo, zato apelujem, stručna pomoć nije sramota već potreba, kaže za Telegraf psiholog Maja Stojanović.

(Telegraf.rs)